Nova Evropa

Економски преглед, Планска привреда 7

Траже се, и код нас као по целом свету, узроци економске кризе, па се немилице троши мастило у одбрану ове или оне тезе; или се проналазе нове тезе... Тако је, сећамо се, у прошлогодишњој београдској »Политици« изишао читав низ чланака — углавном двојице угледнијих привредних писаца —, са задатком да нас увере, да је главни узрок специфично кризе наше привреде, па с њом и целокупне унутарње кризе: неуравнотеженост трговинског биланса; а да се овај даје уравнотежити само драстичним мерама протекцијонизма у правцу ефективног смањивања нашега увоза. Да ли су ти чланци имали утицаја на догађаје, не знамо; али је стварно наш увоз, у другом полугодишту прошле године, знатно опао. Само, напоредо с опадањем увоза, опао је, и готово пропао, и наш извоз. Пророчанства наших економиста нису се испунила, — фамозни трговински биланс остао је и даље неуравнотежен. Ето куд води протекцијонизам. Онда су се јавили нови мисирски мудраци — заточници »планске привреде«, »планвиртшафтлери«, економски писци који тврде, да је слободна трговина, слободан рад, слободно натецање (да ли и слободно дисање»), »застарео систем«, исто што и анархија! И »Нова Европа« им је отворила ступце! Један (М. Протега) опширно доказује, како је тежња привредне еволуције, да Држава све више задире у привредне односе, да контролише кредит, производњу, и друге привредне и финансијске акције и трансакције. Он мисли, да је слободна (за њега »слободна«) трговина »неповратно и дефинитивно покопана као владајуће начело трговинске политике, ... оно што је било не може више да буде«. А зашто, ако смемо питати; зашто не би могло више да буде оно што је било» — У ствари, и нажалост, слободна трговина у правом смислу речи — енглески »ее (гаде« — није на континенту никада ни постојала као »владајуће начело«; она је остала, и као доктрина и као спорадична либерална политика, специјалитет »хипокритних« Британаца, који су — захваљујући своме здравом и зрелом расуђивању успели да се вековима боре и опиру противу протекцијонизма својих суседа, те који су с помоћу своје слободњачке економске политике изградили највећу и најбогатију империју коју је икад свет видео. Ако су и они сада — стицајем прилика које су захватиле послератну Европу — били присиљени да се лате протекцијонизма, то је очигледно за свакога који нормално мисли, да се у томе има гледати једна

510