Nova Evropa

чама о селу и сељацима (Ђуро Виловић), или гогољевској сатири (Славко Колар): доминира декор, кулиса, мржња према граду, туга за дјетињством, за привидном спокојношћу сеоског живота, за препелицама у житу:

Град је чадор блудника и сиједи крволочвик,

Град је каљужа свињска, безазлене моје.

Он мрви крхка срца за столом гостионице,

Он гњете и ломи кости гвозденом шаком творнице.

(„Повратак")

Још очитија је та туга, женски пасивна и на часове горка као чаша пелина, у конфронтирању лирике с градским животом и гладним, студеним поподневима без ручка и без топле собе:

Ал син твој живи у граду од туђе милости

И пјесме пише, ха, ха... и пише пјесме!

Далеко су од њега очеве оранице,

Далеко су оранице. — Никад их нећу плужити, никад плужити.

(„Далеко су од мене оранице")

Или, у уводној пјесми (лирски најачој у збирци) с чисто меланколичном интонацијом:

Да ме ниси, оче, у школу послао,

Давно бих се био већ оженио;

Имао бих два-три синчића.

У прољеће бих копао, плужио, коснио;

С јесени бих ракију пекао и тукао се пјан са сусједом,

(„Бацам срце под туђа стопала")

Она топло, интимно натапа пјесме, благо се разлијевајући, као сузе из очију, као љетна киша у вечери док тешко миришу прецвали багренови и птице пјевају у мокрим крошњама узнемирено и чезнутљиво.

Тадијановић је врло много читао Свето Писмо, и рефлекс те лектире очит је на његовој лирици која, углавном, сва носи источњачки карактер, нама стран и нов. Читаво богатство суптилне лирике, еротике ријешене оквира баналности и дрхтаво-сексуалне (»Шир хаширим«, преведен, али мало и површно познат), филигранске, минуцијозне поезије (кинеска и јапанска), контемплативне и пасторалне (индијска), — све је то до ономадне (бар опћенито) било непознато. Зато Тадијановићеве пјесме и нису наишле на онај пријем на који су требале наићи, него их је критика тумачила као оригиналне. На то је много дјеловао слободни стих који Тадијановић ексклузивно употребљава. Ипак, за ове стихове се не смије рећи да су без неког нарочитог шарма. Тадијановић пише своје пјесме с љубављу градитеља, забринут за сваки стих, као што је градитељ забринут за

318

OG RANA