Nova Evropa

степене асимилације, која долази од горњих класа и полако сетшири у нижим класама, није ништа нарочито код Јевреја, него се тако врши асимилација и код свих нацијоналних мањина: најпре се асимилују виши кругови, који су у јачем контакту с околином или с владајућим народом, а постепено се асимилује и остали народ. :

Асимиловани Јевреји заступају гледиште, да је излаз из борбене ситуације могућан једино на тај начин, да се Јевреји постепено преточе у околишни народ. То претакање може да уследи крштењем или мешаним браковима, или и на други који начин. Свакако ваља обазриво поступати, и Јевреји не би смели истицањем свога Јеврејства дражити околину. Пожељно је дакле, да Јевреји своје особине затоме, да своја имена (уколико су нарочито карактеристична за Јевреје) уклоне, и да у свему по могућности подражавају Нејевреје. Ти »асимиланти«, како су их прозвали, представници су крупне јеврејске буржоазије, па као такви имају велик углед код својих једноверника као и код Нејевреја. Но након Рата померили су се односи. Пропаст ситне буржоазије и нагли развитак дотада још нацијонално и верски традицијоналних Јевреја довео је на површину нове људе, који нису ни могли ни хтели да се одмах асимилују својој околини. Ти људи нису хтели затајати своје Јеврејство, и брзо су се окупили око једне идеје која је добила своје конкретне облике у времену надоласка борбених антисемитских идеја, још под крај 19. века. То је идеја цијонизма, коју је идејно покренуо бечки журналист и писац Теодор Херцл (Нег2]). По тој идеји, нема Јеврејству будућности у Европи или Америци, јер се то Јеврејство не може нацијонално развити у аутархијску целину, него Јевреји треба да обнове своју. стару државу у Палестини. До Рата је цијонизам имао само нацијонално обележје. Углавном је пропаганда цијонизма ишла затим да буди нацијоналну свест код Јевреја, која у Средњој Европи није била никако развијена; но после Рата дошло је до окупације Палестине од стране Велике Британије, која је нашла за сходно да Јевреје охрабри у њиховим настојањима за оснивањем једне јеврејске државе; али не државе какву је себи представљао Херцл, него једнога стања у Палестини које се даде схватити као широка јеврејска самоуправа под британским протекторатом. Сада, после Рата, цијонизам је заузео чист политички, светски став. Сјајном организацијом, у свим државама света, успео је цијонизам да код Јевреја освоји терен. Навала борбеног антисемитизма је само користила цијонистичкој идеји, јер су и они стари предратни »асимиланти« увидели да се асимилацијом много не постизава, јер је антисемитизам подједнако наваљивао на