Nova Evropa

kuša govoriti u ime Trogira, dovikivali su mu iz publike: »— A godine 19147« —, što je splitski »Novi List« када (11, арта 1921) registrirao i komentirao rečima: »Ovo je onaj Don Viniko Brajević koji je 1914 pozdravljao i blagosivljao austrijsku vojsku kad je išla na Srbe. Ovo je onaj Don Vinko Brajević, koji je 1914 u dovoru austrijskim vojnicima klicao Austriji i Franji Josipu, a nazivao Srbe ubojicama, krvnicima, razbojnicima, zločimcima, itd.«, Sve je to sada izneo (u svome članku »Žašto i ko?«) Dr, Ivo Tartalja, i ponovio je isto vrlo snažnim rečima i obedama u beogradskoj »Pravdi«; ı ma sve to odgovorio je pop Vinko mesto tužbom — izgovorom, da je on na sve te optužbe odgovorio još 1921 »jednim velikim člankom koji je iznosio skoro četiri stranice ,Novoga Doba“«, i jednom izjavom blaženopočivšeg Dra. Šimuna Tudora, koji ga je tada {1921} bio uzeo u zaštitu, »a svak u Splitu zna ko je bio Dr, Tudor...«

Mi nismo u Splitu, pa ne znamo ko je bio Dr. Tudor, ali nemamo namere protusloviti blaženopočivšima, I mi smo medju poslednjima koji bi turali nos po prašnjavim austrijskim arhivama i novinama, samo zato da iščeprkamo »žarke patrijotske боуоте« п!адоба Харт ка Sedeta, izrečene — po vlastitu priznanju — »sa posebnom svrhom Која ши se {tada} činila dobra« i »onako kako se onda moglo da govori«, ali »tako da su ga imteliбета ljudi mogli ipak medju rečima da shvate,..« Ali, kad su već jednom ti dovori, uza svu ostalu »neobuzdanu mladalačiku želju za aktivnošću« nekadašnjeg »učenika Dra, Kreka«, izvučeni na posleratnu svetlost dama i objavljeni ponovo {1921} pred celim Splitom i celom Jugoslavijom, ko vuče za jezik danas bar zrelogš i iskusnog novinara i urednika »Novog Doba«, koji Je isti onaj mladi seđetski župnik, da ide javno rešavati »principijelna« pitanja na patrijotskoj bazi, i da otvara besomučnu kampanju protivu Dra, Tartalje osporavajući mu kvalifikaciju za predsednika Jadranske Straže? Doduše, Don Vinko Brajević poriče istinitost i ispravnost podataka iznesenih o njegovu držanju u Ratu od strane splitskog »Novog Lista« (1921); ali, nije Jasno da li on poriče i istinitost dopisa o njegovim govorima i njegovu držanju u »Smotri Dalmatinskoj« iz 1914? Uostalom, nije dosta da ih poriče u »Novom Dobu« i »Pravdi«, — dok ih ne porekne pred sudom, i dok mu sud ne poveruje, nekadašnji mladi župnik seсећа moraće suspendovafi svoju »neobuzdanu želju« da rešava »principijelna« pitanja o patrijotskom držanju i moralnim dužnostima drugih ljudi i javnih radnika, Makao glasilo »principijelno« rešenje pitanja što da je postavio Don Vinko Brajević o učešću članova upravia privrednih društava s tudjim kapitalom u odborima macijonalnih organizacija, njegov sud o tome ne može se uzeti u obzir, — on je ovu bitku izgubio Još pre nego što Ju Je ı započeo,

М. С.