Nova Evropa
Ne možemo ovde izložiti amerikanski eksperimenat u njegovoj potpunosti, jer je on nesamo ogromnih razmer4, već nije još konačno utvrdjen; zato ćemo pokušati da damo tek nekoliko Slavnih obeležja sredme u kojoj je ponikao, te njegove smernice i općenite faze njegova daljeg razvitka, Tvrdi se doduše, da je stručno javno mišljenje u pogledu američkog privredmog eksperimenta podeljeno na dve grupe, na one koji su za elksperimenat i na one koji su protivu njega. Mi mislimo, da je teško zauzeti u tom pogledu odredjeno stamovište, za ili protiv tako složenog eksperimenta, naročito kad se zna da Rozevelt nastoji preobrazili ujedno donekle i samu socijalnu strukturu Amerike i Amerikanaca, te kada su došadjaji u Americi primorali Vladu da učini prvi korak u pravcu ostvarivanja tog plama, uostalom, niko nije prorok u svojoj zemlji, pa ni u svojoj struci, zato čovek može samo pokušati da odmeri domašaj jedne ili druge zakonske mere, njena dejstva па postojeći red i na dosadašnje traidicije, na nacijonalnu privredu i na privredu drugih zemalja, starajući se da pritom ostane kolikogod može stručan i nepristrasan, Mi ćemo dalle ostaviti čitaocima da iz mašeg izlaganja izvedu svoj zaključak; a na pitanje, da li će Rozeveltov eksperimena uspeti ili ne, možemo samo toliko odgovoriti, da se nadamo da će u onom uspeti što bi i Evropi, i nama u njoj, moglo biti od koristi,
Amerikanci su još veoma mlad narod, Njihova je tradicija — njihova mladost, Njihova je sredina, zbog toga, sklona da se upušta u podhvate koji su svojstveni mladosti, a od kojih, usled stečenog iskustva, zazire stariji svet, Medjutim, šta je iskustvo drugo do naziv koji dajemo svojim nekadašnjim nevoljama i ladostima i podvizima, za koje nam danas više ne dostaju mašta, smelost, i snađa, a u koje su Amerikanci uvek spremni da se upuste izmova! Oni su ljudi koji su se sami podigli i odgojili, »selfmademen«, preduzimljiva i spekulativna duha, čiji se ideali istina neprestano menjaju, ali se retko odnose na penziju i miran život, već obično ma poslove sa velikim brojkama i sa mmogo uzbudjenja, Još dok su banke uživale puno poverenje publike, želja svakog mladog Amerikanca bila je da postane »bamkar«, ili bar »direktor« banke; no kako je to poverenje iz temelja poljuljano, to danas biti bankar u Americi {veli jedan poznati list) znači gotovo isto tako meprijatnu stvar kao biti socijalist u Austriji ili Jevrejm u Nemačkoj, Karakteristična je šala koja nam je došla iz Amerike, o razgovoru izmedju dva prijatelja, od kojih jedan pita druđoša, da li je našao kakav »djob« (роsao); »da«, odgovara drugi, »našao sam, postao sam pretsednikom jedne banke, ali te molim da ništa ne kažeš mojoj majci, — ona tu sramotu ne bi preživela!,..« Tako je danas, Sutra već može biti obrnuto, Uostalom, 4 sam Rozevelt, u svom govoru o amerikanskom planu, tvrdi da amerikanska sredina traži smele
79
ава 5