Nova Evropa

Medjutim, zasad ostaje, kao jedan od Slavnih stupova amerikanskog eksperimenta, zakon od 16, juna 1933, koji govori o sanaciji nacijonalne industrije, poznat pod imenom М.,.ЕК.А. (sastavljen iz početnih slova reči: »National Industry Recovety Act«, ili — kako su ga krstili protivnici — »National Industry Ruin Act«), To je glavni i najobimniji od onih pet konstruktivnih zakona koji se odnose na uredjenje poljoprivredne i industrijske proizvodnje, na banke, na izdavanje deonica i drugih efekata, i napokon na saradnju federalne državne vlasti sa svim pOojedinim državama u pogledu pomoći nezaposlenima i potrebitima. Osim ovih pet zakona, postoji Još priličan broj većih i manjih odredaba, čiji se broj u toku izvodjenja eksperimenta sve više povećava, Najnovija je, tako, odredba o berzama, kojom treba da se suzbijaju zloupotrebe spekulacije, naročito šire publike,

Alko bi se, pored postojeće povezanosti interesa celog sveta, uopšte moglo računati na uspeh jednog pokušaja autarkije, ı dirigovane privrede, mogao bi se ovaj odista. zamisliti samo u vezi sa planom oyako ogromne koncepcije, koji vodi računa o interesima svih slojeva, i to u državi koja svojim dimenzijama, SVOjim mnogobrojnim stanovništvom i svojim velikim i raznovrsnim bogatstvom, predstavlja takoreći svet za sebe, A ipak, teško je regulisati ekonomski život državnim a me privrednim такоnima, i državnom a ne privatnom inicijativom i administracijom, Svaki zakon, i svaka njegova odredba, izazivaju reperkusije koje valja ublažiti ili otkloniti drugim zakonima i merama, a koje inače privredni život svojim sopstvenim snagama i zakonima ipo potrebi parira ili apsorbuje, Ovo zakonsko regulisanje privrednog Života razlog je zašto amerikanski eksperimenat uzima talko ogromne razmere; to je i razlog što se u Americi, takoreći svakim danom, množe teze i teorije na kojima se eksperimenat ima da osniva, Poznati ekonomist Fišer (Irving Fischer) postavio ih je sam već 49 na broju! A u sličnom tempu množe se zakoni, odredbe, i administrativne mere,

Inače, makoliko da je Rozeveltov plan nov po ogrommosti svoje koncepcije, i po svome obimu, on — po izvesnim načelima —C znači u neku ruku produženje tradicija Vilzona, Kulidja, i Huvera, Svi su već oni, naime, hteli proširenim novčanim i kreditnim sistemom da pariraju krize u proizvodnji; a Huver je otkupom zaliha poljoprivrednih proizvoda nameravao još i da zadrži njihov pad cen4, Ovaj je otkup zaliha Rozevelt ograničio u svome programu na količine koje valja podeliti medju gladne i nezaposlene, jer se medjutim već i u Americi, kao i drugde, ispostavilo, da izdaci države oko otkupa takvih zaliha ne stoje ni u kakvom srezmeru sa korišću, odnosno sa povećanjem cena, dotičnog proizvoda. Isto je tako Rozevelt odbio stari zahtev američke radničke klase, da se — po uzoru evropskih država uvede osiguranje u slučaju nezaposlenosti, jer je smatrao da bi

81