Nova Evropa

i manje celishodna, Nije li i to dokaz, da je Don Kihot čovek medjunarodnog tipa?

U pogledu lečenja krize finansijskim sredstvima, države se ичбјаупота Чеје u dve katedorije, u one sa deflacijonističkim i u one sa inflacijonističkim dili reflacijonističkim težnjama, Deflacijonisti hoće da se snižavanjem troškova proizvodnje prilagode svetskim cenama robe, dok inilacijonisti to čine smanjivanjem vrednosti svoga novca, Kako medjutim i jedna i druga politika, ako se sprovodi iznad postojećih stvarnih mogućnosti, vode rastrojstvu, il: bar velikim smetnjama, i jedni i drugi odustaju od strogoS načela i traže kompromis koji bi učinio da budu i koza sita ı kupus čitav. Tako se u deflacijonističkim zemljama, pod uticajem radničkih sindikata, regulišu nadnice i plate, 1 роdižu socijalni, a pod pritiskom budžetskih potreba i fiskalni tereti; pod uticajem kartela se opet regulišu cene, dok inflacijonističke zemlje ne štampaju uvek iskremo i Javno novčanice, ali zato vrše ekspamziju kredita preko stvarne potrebe privrede, ili smamjuju količinu zlata po novčaničnoj jedinici ili po polcriću, ili devalviraju svoj novac još na koji drugi пабт, Ај шејап primer poslednje vrste pruža nam danas Češkoslovačka: njoj je deflacija utoliko više dodijala što joj Je mdustrija zainteresovama izvozom onih artikala koje izvoze i druge zemlje за devalviranom valutom, dok joj je politički najača agrarna stranka zainteresovana što slabijim uvozom svojih proizvoda sa strane, Sličnim težnjama naginje i Španija, pa i druše zemlje koje hoće da pariraju tremutno preimućstvo deprecijacije valute svojih konkurenata, i ko zna da li se ta trka za pojeftinjavanjem novca neće produžiti sve donde dok se konačno ne ubije medjunarodna razmena dobara i sve se države ne budu takoreći uvukle u svoju kožu!

I Amerikamci su, medju ostalim, usvojili sistem relacije, i to sa krajnjim сета da podignu, ı po mogućstvu stabilizuju, cene na а 04 бофпе 1926. Зтапј!уапјет tečaja dolara зтаnjio bi se i dug farmera, a podizanjem cen4 njihovih proizvoda povećala bi se njihova kupovna moć, Tu se dakako nameću nekolika pitanja, Alo bi uopšte bilo mošuće na ovaj način dići cene proizvodima na duže vreme, onda bi se dišle cene i onim proizvodima koje farmeri ne proizvode neso kupuju, pa bi makaze ostale iste, ı njihova bi se korist od: povećanja: cena u najmanju ruku smanjila. Ali to bi se, recimo, ma kraju kraieva nadoknadilo time što bi poslovi krenuli unapred i što bi se njima koristila cela privreda, pa i farmeri. Medjutim, povišenje cena izazvalo bi ionako već hipertrofični proizvodjački aparat da se još poveća, ili bar da svoj kapacitet većma iskoristi, da se baš prevelika proizvodnja, ı njen nesrazmer prema potrošnji, smaгаји Као једап од Slavnih uzroka krize i niskih cem4. I tu bi veći prosperitet povoljno delovao na potrošnju i na njen odnos

84