Nova Evropa
rala redovno ponavljati, da bi se ponovilo i njeno povoljno dejstvo; no šta bi se onda desilo? — Izdled na povraćaj dugovi u manje vrednoj valuti ponukao bi ljude da se ponovo zadužuju! Na taj se način ne bi dakle postiglo omo što se htelo postići, Sem toga, ako se inflacija pojedinačno ponavlja ili izvodi na duže vreme, ona izaziva slične reakcije na trećoj strani, izaziva dalje krizu poverenja, vodi propasti nacijonalnoš imetka, itd., dakle vodi još u veći haos nedo što da može stvoriti i najdošlednije sprovedena deflacija, Žato ovu Fišerovu teoriju o reflaciji Američka Vlada dopunjuje drugim tezama, od kojih naročito nastojava oko one o zlatu, kojom treba stvarno oboriti dolar i podići cene, a ujedno obezbediti valutu od nepovoljnog dejstva inflacije, Ta je teza trenutno najviše aktuelna i za Evropu, te ćemo se stoša na njoj Još malo zadržati,
Kada bi Vlada mogla da utvrdi opticaj novčanica na visimi Која bi odgovarala svakidašnjoj mpoirebi celokupne privrede, onda zlato ne bi igralo toliko važnu ulogu. Budući da to nije moguće, i budući dalje da je platežni bilans Amerike aktivan,
i da se za taj višak bilamsa traže dolari — što čini da dolar skače, — Vlada je primorana da osigura dovoljne rezerve tog
plemenitog metala nesamo da bi njime plaćala obaveze već i da bi kontrolisala mjegovo kretanje u cilju regulisanja medjunarodne trgovine u svoje svrhe, Američka Vlada obezbedila je zato sebi isključivu imovinu zlata u granicama države, zabranivši zakonom tezaurisanje zlata, uzimajući Sa u razmenu za zlatne certifikate koji su garamtovani njenom zlatnom podlogom, i čineći sve ida bi privukla zlato ı sa strane: u onom trenutku kada је utvrdjeno da jedna unca zlata stoji 35 dolara, notirao je dolar u Parizu, Cirihu, i Londonu, po tečaju koji odgovara ceni zlata, od 33.90 do 34,10. Prema tome se je rentiralo, za francuske i švajcarske franke i engleske funte kupovati u Evropi zlato i izvoziti ga u Ameriku, Ona dalje, prema! potrebi, utvrdjuje težinu i fmoću zlata dolara, a zadržava kao фопа ха геби вапје [есаја. dolara onu razliku koja potiče od njegove, u interesu cele njene privrede preduzete, devalvacije; sve to, da bi vrednost dolara mogla da odredjuje prema potrebi izvodjenja svoga eksperimenita, t. J. da bi ga zadržala na visini koja je niža nedo što bi privredne prilike mogle da opravdaju, jer joj je glavno, da njime digne cene u zemlji,
Postoje istina znaci koji dopuštaju pretpostavku izvesnog saznanja Američke Vlade, da dosadašnji pokušaji manipulacijom valute neće pokrenuti privrednu delatnost, i da neće stalno i u očekivanoj meri smanjiti nezaposlenost u zemlji. U te znake spada i ogromno povećanje kredita za Javne radove, koji samo onda mođšu zaposliti veći broj radnika ako su ogromnih razmera, a kod kojih je veliko pitanje da li mogu pokrenuti privredu i onda ako ne postoje i drugi uslovi za njeno pokretanje. Ali,
86