Nova Evropa

»Правда« од 10. марта донела је онда извештај са скупштине Удружења београдских инжињера и архитеката, пред коју је постављено исто питање: пројекат Мештровићевих »коњаника« за Земунски Мост. Ту је известилац био Д. Брашован, који је у дугом говору дао негативну критику већ доготовљенога Моста и његове конструкције с архитектонског и естетског гледишта; само још »једно завршно решење, једна смела архитектонско-скулпторска концепција моћи ће да спасе ситуацију«, рекао је Г. Брашован, али је одмах затим одбацио Мештровићеву концепцију као каприцијозну и неизводљиву, па је предложио да се донесе резолуција слична резолуцији ликовних уметника. Изабран је и ту одбор за доношење резолуције, у који је ушао и један скулптор (Т. Росандић) као »консултативан« члан. Ову је резулуцију донела онда »Правда« (од 17. марта); у њој се образлаже с естетског, техничко-комуникацијоног, и финансијског гледишта одлука: да се Мештровићеве скулптуре не изводе, већ да се распише један конкурс за све архитекте, инжињере, и скулпторе, с програмом који би обухватио проблеме урбанистичке, архитектонске, и уметничке.

То је, укратко, резултат већања и дискусије удружења београдских ликовних уметника, те архитеката и инжињера, и садржина њихових протеста и меморандума. На њихову критику одговорио је, у једном интервју-у, сам Мештровић (у »Правди« од 17. марта). Побивши узгред дилетантска и нетачна тврђења Бранка Поповића »практичног и материјалног карактера« (»до. последње паре«), он износи своје гледиште о томе, да ли су, и уколико су, уметници и уметничка, те стручна, удружења позвани да дају свој суд у оваким питањима; али утврђује, да су у овом случају београдска ликовна и стручна удружења закаснила са својим правом критике и својом »дужности на коју их упућују статути«, будући да је Земунски Мост већ готов, саграђен, и на њему сви делови завршени, осим скулптуралних украса, које сад треба накалемити на остало. Тај Мост и ти пилони, каже Мештровић, нису постали ружни и штури тек сад, када се он појавио; и баш он сам је — још пре ових удружења и њихових

известилаца — скренуо пажњу надлежнима на недостатке Моста и на нејединственост његове израде, о којој они сада говоре.

Док су »странци« градили Мост и пилоне, »на парче«, у три перијода, пред очима београдских уметника и архитеката, они су ћутали, и као појединци и као удружења; а кад је посао у који се разумеју архитекти и инжињери довршен — како, то смо чули, — па је дошао на ред скулпторски део, те се тражило оно »завршно решење« које ће »спасти ситуацију«, према речима Г. Брашована, па се — позван од