Nova Evropa

храну посади у трђавици на Драгаљу, па враћајући се истим путем удари опет на теснац, где се још водила борба између усташа и војске. Изгледа да је ова комора, која се враћала са празним товарима, унела помутњу у редове аустријске војске, која је мислила да су усташке чете из поља напале и опљачкале комору, те да ова бежи пред усташама, па и сама поче да се колеба и да попушта. Усташе тада полетеше на јуриш, пореметише и сузбише аустријске редове, који почеше да узмичу и беже. Тада отпоче нагло повлачење, управо панично бегство Аустријанаца, кроз непроходне кланце и гудуре Доњих Кривошија: у Угљешину Потоку највећи део чета нађе гроб, а остатак у току ноћи врати се у Рисан. Пошто је с овим другим походом прошао горе него с првим, Вагнер с великим војним снагама крене на Грбаљ са две стране, из Котора и из Будве; када су се, после упорне борбе, ове две колоне састале у Грбљу, судбина устанка у Грбљу била је запечаћена, па Аустријанци поново заузеше све изгубљене положаје у Грбљу.

7. новембра стигао је у Котор новоименовани главни командант, генерал Ауерсперг, који преузе заповедништво од Вагнера и отпоче припремање за трећу офанзиву на Кривошије, која је почела 16. новембра. Ауерсперг подели војску у пет колона: прва колона, под пуковником Кајфелом, кренула је из Ораховца; друга, под Фишером, из Рисна. Оба ова одељења требало је да се састану на Леденицама. Трећа, главна колона, под командом пуковника Симића, кренула је из Рисна уз Гребен; четврта, заобилазним путем преко Убала; а пета, под генералом Дормусом, сачињавала је резерву у Рисну. Истога дана увече, Симић је стигао у Кнежлаз, а одељење преко Убала, с мајором Уршићем, на Унирине; такође увече, после дужих окршаја, Фишер је стигао на Леденице, а Кајфел на Убала. 17. новембра стигло је на Црквице Уршицево и Симићево одељење, а затим и резерва Дормусова. Спорије су напредовала Фишерово и Кајфелово одељење, која су намеравала да пређу теснац тек сутрадан у зору. Пошто су 17. новембра на Црквицама биле на окупу све три колоне, дође ту и главнокомандујући Ауерсперг, са целим својим штабом, те за 18. новембра нареди нападај на Велики Загвоздак (Јанков Врх), с целом војском, сада поново подељеном у три колоне. 18. новембра ујутро, одељења Фишера и Кајфела продреше кроз Лупоглавски Теснац и стигоше на Драгаљ. 19. новембра, цео дан, нападала је војска и грували су топови на усташе, који су се налазили на Јанкову Врху; али узалуд, пошто је већ пао мрак, војска се врати натраг. Исте ноћи, између 19. и 20. новембра, када је јављено Ауерспергу да су одељења Фишерово и Кајфелово стигла на Драгаљ, крене он с целим својим штабом низ Црквице да изађе

111