Nova Evropa

срезова Савске, Приморске, и Зетске Бановине. Да реалност буде очитија, истаћи ћемо, да се у Југославију увози на 100.000 Јоб маслинова уља, и то већином рафинираног уља из Италије (извозимо око 80.000 Кб уља, и то већином у Италију, одакле га опет увозим о рафинирано!). Међутим, треба истакнути и то, да у Боки имаде и добрих маслињака у Луштици и Паштровићу), гдје се посвећује њега маслинама, па наше најбоље уље долази из тих маслињака. Наше маслинарство би се најлакше дало регенерирати (бар дијелом), и оно би одмах могло да донесе плодоносне резултате.

У сваком случају, Бока имаде све особине и све предности да постане красан воћарски врт; њено тле, њена клима, њен географски положај, конфигурација терена, дозвољавају узгој најразноврснијег воћа. Свакако првенство имаде јужно воће, а то је и трговачки опортуно. У цијелој држави проводи се интензивна пропаганда за ширење воћарства; ако та пропаганда успије, доћи ће у извјесно вријеме до стагнације у воћарској трговини, па нека се Бока бави више оним воћем којем клима и остало погодује, а то је јужним културама, а мање оним воћем које добро успијева и у другим крајевима наше земље. За воће је потребна средња годишња температура од 7—11• С; у Боки је средња годишња температура 15.6% С, а за вријеме вегетацијоне периоде (1. 1М—81. Ху средња је температура 20.2' С. Средњи годишњи максимум је 33.5% С, а минимум —2.8' С. Врло је важно за извјесно воће и за винограде, инсолација и сума топлотних степени за вријеме вегетацијоне перијоде: инсолација (трајање сунчаног сјаја) у Боки Которској је око 2000 сати (Улцињ 2,032 сата); врло је висока сума топлотних степени у Боки Которској , која износи 5.000—5.500 (Драч и Улцињ 5500—6000), а сума топлотних степени је производ ороја дана за вријеме вегетацијоне перијоде са 109 С и преко 10% С и средње вегетацијоне температуре. Узевши у обзир влагу — годишња је влага просјечно 1592 пат, а за вријеме вегетацијоне перијоде је 762 пшп —, и температуру у току године, Бока има два главна фактора за развој интензивног и рацијоналног воћарства, који би је могли претворити у најљепши врт свијета. Није тешко замислити ту дивоту уз море: рубови смокава, маслина, бресака, бадема, кајсија, ораха, а у заклону колорит мирисне наранче, мандарине, лимуна и четруна; даље, предјели маслињака, винограда, трешања, вишања, јабука, крушака, шљива, љешњака, а све то у дивној хармонији боја, мириса, и — задовољства са постигнутим благостањем. Такву и још љепшом замишљамо

нашу милу Боку!... - јаб, Франо Пасковић.

182