Nova Evropa

је то све произвело поименце код градског становништва, у то овде нећемо улазити. Али констатујемо чињеницу, да је балкански човек дошао у духовно стање готово без компаса, и то баш у ово критично поратно доба, кад је све у превирању и кризи и кад се ни иначе у Европи и у свету не може наћи помоћи и узора ни духовно ни морално.

Југословенски Покрет у својој акцији наилази, услед тога, на Балкану на посебне тешкоће и на свестрано замршену ситуацију. Сваки унутарњи поремећај и свако обољење у једном народу изцељују се једино с помоћу његових властитих снага, и с помоћу свесне воље и напора његових водећих представника да се зло преброди. И Југославенском Покрету не преостаје стога друго до да започне енергичну и самосталну акцију из своје властите снаге и из свога духа, а на праосновама и истинским изворима словенског Балкана.

Балкански човек има снажну виталност, јаке нагоне, па

с тим у вези и снажне жудње и прохтеве. Стога се овакав човек мора одржавати у извесној дисциплини. Сама стега државне власти није за то довољна, јер ни у доба робовања није само сила господара одржавала дисциплину, већ је постојала и унутарња дисциплина задруге, заједничка осећања солидарности у патњи и напорима, и нарочито стега вере и јуначке традиције. Сама вера ни у прошлости, а поготово данас, нема довољно јаке духовне власти над вернима, иако код католика у овом погледу ствар стоји повољније, будући да за њима стоји верско-религијозна дисциплина моћне организације Католичке Цркве. Ни Југословенски Покрет у својој акцији не може напредовати мимо верско-религијозни утицај, већ му мора обратити нарочиту пажњу. Значај вере остаје у њену природном делокругу, јер она обрађује вечне проблеме, област разуму човека недокучиву, па ширећи хришћанску љубав сједињује људе и везује их вишим осећајима. Код Срба и Бугара основне снаге почивају добрим делом на јунаштву народа и херојској традицији; придодајући овоме православље као верско-религијозни основ, може се с оправданошћу рећи, да су код њих у последњим вековима живот народа и његова култура почивали на херојско-нацијоналном темељу, под благим окриљем православља. На овим основама треба омогућити развитак нових позитивних снага, које ће их обнављати и давати им нову форму и нов смисао, _ према новим приликама; и које ће их, нарочито, довести у склад са културним формама и основама на којима почивају основе и традиције наших католика и сународника других вероисповести. Југословенски Покрет, иако ове основе но може мењати, може им дати нов, савремен смисао, обновити их и применити на друштвени и нацијонални живот свакидашњости. Већ смо споменули, да код нас ни у доба робова-

308