Nova Evropa

У »Техници државног удар а« (Париз, 1932) износи Курције Малапарте Мусолинијеве марксистичке изворе; и, што је најзначајније, исмева манију опонашања фашизма у другим земљама, истичући да је Фашизам у својој суштини нарочита техника државног удара, примењена на талијанске прилике и у сагласности са временом у коме је настала. Ово је свакако најталентованији и најоригиналнији писац којега је Фашизам дао; али је и Малапарте, који је у Фашизму хтео да поздрави револт пука, морао да се сукоби са званичним режимом, те је ухапшен и депортиран на острва.

Међутим, антифашистичка критика Мусолинија и Фашизма наставља се са још више горчине и жучи у иностранству, у виду тенденцијозних и документованих публикација; док у самој Италији циркулишу на милијоне антифашистички пропагандистички листови, прогласи, брошуре и летци, који се сви, уколико нису комунистички, ослањају на идеје и на уверења италијанске политичке мисли из 1848. Социјалист Аттапдо Вот5ћа објављује свога »Мусолинија у кошуљи« (Париз, 1932), где се митос »Мусолини« руши на начин тежак и крвав. У својој књизи »Диктатори и диктатуре — после Рата« (Париз, 1931) (која је наставак његове прве књиге »Неимари савремене Европе«), грофСфорца налази изворе Фашизма у данунцијевштини, — у оној књижевној лажи за коју се и Кроче, још 1904, побојао да ће освојити и окужити талијански јавни и политички живот. Кризу либералне државе види Сфорца у авантури Данунција са Реком: — »Река није само понављање фашистичке мобилизације; ту се родио и надути стил, који је доцније — са Фашизмом — поплавио Италију .. « Далмација такође: »Нацијоналфашизам у спољној политици, на Балкану и према Словенима, наследио је Аустрију и формира антисловенски блок; и, што је најгоре, антисловенско расположење јавности, која није знала — »да су Далматинци својим највећим делом Словени, који су стекли свест да су Словени, те који хоће да такви остану... « Ове Сфорцине речи одјекују и кроз његову књигу »Браћа, а непријатељи« (Париз, Сплит: 1933), у којој је, дозивањем Мацинијеве визије о словенском васкрсењу, признао дефинитивну актуализацију словенских права на Југоистоку Европе. По истим траговима талијанске четрдесетосмашке мисли, Gaetano Šalvemini — у својој књизи »Миззо]4п1 дтр]ота ба« (Париз, 1982), — настављајући серију својих ревизија »Фашистичког Терора«, износи целокупни трагикоМични »зиг-заг« Мусолинијеве спољне политике, која се у Италији представља као највећи успех фашистичког режима. Мако је, каже Салвемини, Мусолини понекад окренуо своју политику према Југославији, ипак су у суштини односи оста-

393