Nova Evropa

»najveća potreba čoveka sastoji se u pronalasku večnog kontinujiteta izmedju života i smrti«. Zato je, prema Lorensu, potrebno vratiti se »starim oblicima«, »Potrebno je« — kaže »vratiti se na epohu koja je prethodila rodjenju filozofa i idealističkih religija, koje su bacile ljudski stvor u veliku avanturu tragedije, Jer tri tisuće godina, koje su protekle, predstavljale su za čoveka perijodu inkurzije u ideal, — tragediju i neđaciju tela, Sada je ova avantura završena ... Svi veliki olkupitelji i osnivači religija uspeli su jedino da nas, na koncu konca, otkinu od veza koje su nas spajale sa životom, Sada, kad je vaselena umrla, kako da ju se oživi? — ,Spoznaja' je ubila sunce i preobrazila 8a u kuglu od gasa, posejanu mrljama, „spoznaja' je ubila mesec: on nije više drugo do komad mrtve zemlje, izboran ušasnulim vulkanima, kao od malih kozic4, Mašia je ubila zemlju i svela je na više ili manje slučajnu površinu, po kojoj mi putujemo« ... Lorems traži očajno i pomamno izlaska iz sveđa Фоба; on paganski, u čežnji za obnovom mediteranske vizije života, apolonske i eleuzijske, izaziva i vapije za povratkom k Apolonu i Atisu, Demetri i Perzefoni, bez čega nema spasa modernom čoveku, koji je »zaboravio sintezu tela, seksusa, emocija, i strasti«, te koji je »raskinuo uske odnose koji su vezivali zemlju sa suncem i sa zvezdama .,..« — »Život« — kaže još Lorens — »nije prihvatljiv, ako duh i telo ne žive u dobrom razumu, ako nema prirodne ravnoteže izmedju njih, ı ako ne osećaju prirodno poštovanje jedno prema drugome« ..,. Njegova Konstansa, njen beg iz mraka i iz neizdržljivosti u društvu koje бпије ! Које је зуе svoje osećaje skoncentrisalo na materiju, izdiže se iz rastrđdane i slomljene individualnosti savremenog čovela, 1 nije drugo do duboki i zaplakani krik koji se u ovoj našoj noći stoleća razleže iz Jednoga sveta bez života, bez ljubavi i bez emocija, krik koji traži da se vrati Adamu, Apolonu, — čoveku, Il, kako Malro (Andrć Malraux), smioni autor romana »Condition humaine« kaže: »Radi se o tome, da se uništi naš mitos o ljubavi, te da se stvori nov mitos seksualnosti, — da se od erotizma napravi Jedna vrednost«,

II

Откако је криза злата започела да изненађује човечанство, и откако је ишчезнуће новца почело да баца човека у очај, свет је почео да осећа стварно и опипљиво општу кризу вредности. И пре тога, пре ове последње кризе, ми смо живели у једној општој кризи, па је свет загазио и у рат с намером да разреши злокобни и тајанствени чвор те потајне кризе која је трајала кроз цело једно столеће. Али, супротно сваком ишчекивању, кроз Велики Рат и са Великим Ратом отворена је још једна криза, и пре него што је реше-

407