Nova Evropa

а да зе i u današnjem društvu opravda kažnjavanje рођасаја, trebalo bi u prvom redu da se stvore socijalni preduslovi, jer se i danas najčešće kod pobačaja рте сзуеба opaža u punoj meri socijalno-ekonomska indikacija. Na daljem, višem stupnju društvenog razvitka, sa promenom ekonomske baze menjale su se i potrebe za ljudskom radnom snašom, pa su se menjala i shvatanja o problemima populacije, Tako je liberalizam otvoreno pokazao, i idejno i praktično, temeljno nepoznavamje korena socijalnog pitanja, kad je vrednost i dejstvo bioloških zakona protegao i na društveni život čovečji, propovedajući da je siromaštvo i beda posledicom individualne neumešnosti, što je obnovio i još jače naglasio Maltus svojim učenjem o prekobrojnom množenju nižih klasa kao uzroku njihove bede. Novi ekonomsko-socijalni odnosi u razvitku proizvodnih snada, na kapitalističkoj bazi privredjivanja, nesamo da misu olakšali životne tegobe u radnim odnošajima, već je stvoreno i bačeno na platformu diskusije i »suvišno« stanovništvo, — taj producirani »krivac«. Napokon, liniju dizanja i opadanja nativiteta i mortaliteta mođu da uskoravaju i usporavaju, češće kao individualnu a redje kao socijalnu pojavu, i druži, manje važni faktori. Hajkraftovi tabelarni pregledi, naprimer, o kretanju nativiteta po najvećim škotskim gradovima, s pomoću Којћ је hteo da dokaže uticaj klimatskih prilika na oscilovanje nativiteta, pružaju nam slučaj delovanja disponentnih a ne stvarnih uzrok4 na dizanje i opadanje radjanja.

Čovek, u celini gledan, ne može da bude shvaćen kao živo biće koje se jedino i instinktivno ima da množi kao homo economicus animalnog rasploda, Posmatrane sa socijološko-demološkoš gledišta, preventivne mamifestacije zakona populacije odražavaju se u formi posredno89 ili neposredno8 ograničavanja poroda, a represivne kao masovna pojava prekidanja ljudskog života. Brak i porodica, kao refleksi ekonomskosocijalnih odnos4, razvijaju se i menjaju prema kretanju njihove baze. I kad se ispravno oceni misao ili konstatacija Adama Smisa, da napola Sladna škotska brdjanka zna imati i po dvadesetoro dece, dok mnoša dobro udšojena gospodja nema ni jedno, ili je sa troje već izmorena, to samo može da dokaže kako je velik nativitet kod nižih klasa nužna posledica izvesnih ekonomskih odnos4, kako smo napred istakli. Kratkovečne i iscrpene radne snage, i nezrele, gSnjiju, rano. bivaju otrgnute od stabla života, i one se nužno moraju da obnavljaju, radjanjen u gradu i prilivom svežeg elementa sa sela. Industrijsku rezervnu armiju — decimovanu znatno mnog8obrojnim mortalitetom iznad prosečne smrtnosti druših klasa — popunjavaju izdašno rezerve sa sela, rekrutovane od prekobrojnih poljoprivrednih radnik4, Izvedenom promenom ekonomske baze, promenuće se i brakovi u materijalnom i formalnom smislu: pre-

448