Nova Evropa
Književni pregled. Čehov i Revolucija, (Povodom 75-godišnjice rodjenja A. Čehova.)
Čehov je i kao čovek i kao pisac, sasvim tudj politici, u uskom smislu ovoS pojma, On se za nju mije zanimao, nije na nju mislio. Bujni potok mjenih promenljivih ciljeva i zadaća bio је 1туап Кгиба njegčovih interesa, mjegćova ukusa, te i same njegove naravi, A ipak, pri oceni Ruske Revolucije, koja je iz osnova izmenila celokupni stoletni red i poredak ruskog državno-socijalnog života, delo Čehova mora se uzeti u obzir, jer ima ogromno značenje, veće nedo dela i stvaranje mmodih drugih ruskih pisaca, Sama reč »revolucija« možda se nijedanput ne spominje kod Čehova, ali se njen teški dah oseća gotovo па зуакој пјебоуој stranici,
Čehov nije prorok Revolucije, kao što je Dostojevski, nije ni pesnik njen, poput Mereškovskog, Maksima Gorkog, Leonida Andrejeva, Fedora Sologuba, Arcibaševa, Bloka, i tolikih drugih pisaca, koji su nestrpljivo čekali na Revoluciju, dozivali je, i opevali je, Svi oni Sdovorili su o ciljevima Revolucije, a Čehov o mjenim izvorima i korenima, psihološkim i socijalnim. On je sjajno prikazao raspoloženje društva na prekretnici XIX i XX stoleća, koje je učinilo Revoluciju neizbežnom. Čehov je pokazao ono duhovno raspadanje društva, kojemu je neophodam bio socijalno-politički udarac; on je prikazao naročito poslednje dodine predrevolucijonarne Rusije, njene predsmrtne godine. U onim tmurnim danima, ljudi su se upravo Sušili tražeći po svaku cenu izlaza iz svoje smrtne tuđe i bolnog цашагијеб пеzadovoljstva, iz onog raspoloženja punog razočaranja bliskosš očaju, koje je socijalno-psihološki pripravilo dolazak Revolucije, učinivši da nesamo polrebnim već neizbežnim. U istoriji društvenog pokreta, koji je prethodio Revoluciji, Čehovljevo stvaranje ima ogromno značenje radi toda što je tako iscrpno pokazalo njegovu zaključnu perijodu. Stoša je njedovo istorijsko socijalno-političko značenje ravno njegovu umetničko-literarnom značenju,
Izvori stvaranja Čehova jesu duboko socijalni u svojoj suštini. Oni potiču iz samih prsiju života, iz najvitalnijih slojeva svakodnevnodg zbivanja, iz onih bezbrojnih i različitih i na prvi pogled neprimetnih sitnica koje baš i sastavljaju naš život. Ali je Čehov uvek pravi umetnik, bez ikakve naročite tendemce, i zato nije slikao socijalnu nepravdu ili političku nepravednost, već samo beznačajnost i ništavilo našeg životarenja. Mnogi su mu prebacivali otsubnost jasnog maziranja ma svet i čvrstog socijalnog uverenja i programa, A on je imao kao jedini cilj:
368
Oe