Nova Evropa

Економски преглед.

Раздужење сељака, и животна питања наше привреде.

У посљедње вријеме све се више износе и коментирају разни предлози о раздужењу сељака; и притоме се стално тврди, да је раздужење сељака битан услов за оживљење наше привреде. Ми смо, међутим, другог мишљења: да нити је раздужење сељака тако важно питање наше привреде, нити је баш тако сигурно да би његово ријешење донијело тако велике користи цјелокупној нашој привреди.

Већ неколико закона и многобројне уредбе стално одгађају исплату сељачких дугова. Рачуна се, да је око једне трећине сељачких господарстава задужено, и то максимално са три милијарде динара. Да би се заштитило ове задужене и презадужене сељаке, узело се је у заштиту све сељаке, тако да се и двије трећине иначе кредитно способних сељака учинило кредитно неспособнима. На тај начин је читава наша привреда готово парализирана. И како све досадашње мјере на овом подручју нису још увијек извеле коначно раздужење, јављају се и обнављају сваковрсни предлози у ту сврху. Једни траже, да се раздужење сељака проведе конверзијом сељачких дугова, дакако уз помоћ државе; други траже у ту сврху емисију обвезница, на основи хипотекарних заложница задужених сељачких некретнина; док трећи траже емисију посебних новчаница, и то државних. Емисија посебних новчаница значила би поуздано катастрофу за нашу привреду, због својих инфлаторних посљедица, те овакове предлоге треба одмах отклонити као неозбиљне. Могућност емисије обвезница на основи хипотекарних заложница конкретнији је предлог, особито ако би се овим папирима осигурао потребни каматњак, те ако рок њихове амортизације не би био сувише дуг, и ако би читаву трансакцију провела институција која би већ сама по себи давала пуну сигурност да ће се емисија и амортизација спровести тачно по плану“) Трећа скупина предлога, т. ј. конверзија дугова без емисије обвезница или новчаница, била би свакако најидеалнија — кад би се нашла потребна новчана средства за њено остварење; али је посве искључено, да би се из редовних прихода државе могло подмирити ове нове и велике издатке, а повећање пореског оптерећења народа, па било то и у сврху раздужења сељака, донијело би толике нове тешкоће (уколико би уопће успјело) да би штета од повећаног оптерећења била већа него користи раздужења.

•) Види Др. Б. Јордановић, „Поводом приједлога за измјену уредбе о заштити земљорадника“, у „Економисту", Загреб (бр. 1. од ове године).

56

мирне