Nova Evropa
У здравој демокрацији спас.
Чувени британски државник Гледстон (Ојадзфопе) дубоко је схватио смисао историјских збивања, кад је у парламенту повео ријеч о »великим социјалним снагама, које се покрећу у свој својој моћи и величанству; о снагама које бука наше дебате није у стању ни за час да спријечи или заустави.. .« Те велике социјалне снаге и код нас су у сталном и живом покрету, без обзира да ли се признаје или не њихово постојање. И наше скупштинске дебате се протежу у недоглед, а социјалне снаге у дубини нити их право схваћају нити за њих много маре; и док на површини нашег јавног живота лепршају папирнате заставице цензурираних изјава, дотле у дубини протиче мутна вода која ствара историју, пробијајући сама себи пут. Уосталом, наше су масе врло брзо, у самом почетку, инстинктивно схватиле да је у име слободе и народног јединства монтирана у ствари једна псеудојугословенска и псеудодемократска позорница, која ни са стварним животом и основним његовим потребама, ни са слободарским побудама које су потакле оснивање наше државне заједнице, нема никакве интимне везе. И зато, какогод се формулирале и манифестовале тежње незадовољника, не може се порећи, да оне произилазе из оправдане реакције на један лош систем управљања заједничком државом, те из потребе за неким бољим, праведнијим, демократскијим системом, који би имао да оствари максимум могуће слободе, једнакости, и братства.
Овим смо обиљежили наше основно гледиште и полазну тачку за расматрање главних актуелних питања унутрашње политике Југославије.
Речено је, да се државне творевине могу одржати једино ако се не удаље од оних принципа на којима су саздане. Југославија је, пред нашим очима, идејно саздана на изразито демократским принципима. Народно јединство не може бити само себи сврхом, а није било ни циљем оснивања државне заједнице Срба, Хрвата, и Словенаца, већ аргументом у борби око постизавања те заједнице, а у сврху остварења праве демократске слободе у сувереној држави свих Југословена. Народно јединство, према томе, послужило је само као полазна тачка, и требало је да представља оквир за садржај, који ни до данас жалибоже није реализован. Оснивање наше државне заједнице на демократским принципима било је увјетовано вјековним хрватским и српским народним склоностима, те сталном борбом права противу силе, која је најаче дошла до изражаја за вријеме Свјетског Рата, када су сложним снагама и Срби и Хрвати и Сло-
80