Nova Evropa

ција неће дегенерирати у охлокрацију; у којој ће децентрализација послова аутоматски децентрализовати и огорчење; у којој ће владати закони а не људи. Само ревизијом темеља, на којима почива наша државна заједница, може се осигурати њезина трајност; без рацијоналне базе нема сигурности никакову систему владавине.

Далеко смо од тога да демокрацију сматрамо неким универзалним лијеком, за све болести нашег времена и наше средине; али у нашем случају морамо признати, да повољно ријешење основног проблема, т. ј. остварење једне здраве и напредне југословенске демокрације, има да осигура опстанак Југославије. Подигнута на темељима који одувијек важе као најсигурнији за државне зграде, а то је пристанаки задовољство народа, југословенска демокрација будућности имала би да створи оквир за конструктиван рад »великих социјалних (снага, које се покрећу у дубини«, да развеже силе које још дријемају, и да цијели југословенски народ оспособи за напредан и културан живот, за успјешно вршење важних задатака, које земљи намећу њен географски положај, природни услови њена подручја, потребе и способности народа, као и перспективе једне пацифистичке експанзије сељачке демокрације према обалама Црнога Мора.

Циљ је ријешења изложеног главног актуелног проблема наше унутрашње политике у томе, да — у смислу наведених ријечи Гледстона — у дванестом часу спријечи појаву какова пречанског Џеферсона (ЈеНетвоп), који би — с истим патријотским жаљењем, што су се »браћа оглушила гласу правде и крвног сродства« — поновио можда једнога дана оне значајне ријечи редактора америчке Декларације Независности, намијењене Британцима: »Ми морамо настојати да заборавимо нашу пријашњу љубав према њима,... а могли смо бити слободан и велик народ заједно!«

Живко Векарић.

83