Nova Evropa

жавних. У томе погледу важан је закон о расподели финансијских средстава на Државу, Аутономије, и Самоуправе.

Види се, према томе, да нисам за »пречански фронт«, а најмање за учешће Срба у њему. Они су доста кривци што је дошло до прошлог уређења; лепо је што су се повратили ка паметном, али не треба ићи из крајности у крајност, па сада правити неки фронт против Србије. Они су ојачали 1919 српски правац државне политике, као Великосрби, из своје жудње за српском државности, па су својим приливом, по уједињењу, Србију ојачали у њеној инстинктивној тежњи, да се "проширује на рачун »ослобођене (браће«. Но, што је било прошло је. Далеко сам од пребацивања, што се види у том колико пажљиво говорим о овој ствари, а могао бих и оштрије, сећајући се свог разочарања, због претеране нацијоналности Срба пречана, када сам (1918) и сам дошао био међу њих. Они су пре били на фронту Србије против Хрвата, а сада зар да буду на фронту пречана противу Србијер... Шта значи пречански фронтр Шта ће нам та подела опет, која туче у главу нацијонални принцип, по ком иду и Хрватиг 'Или централизам, или федерализам. Прво, под именом новог народа југословенског, показало се немогућим. Остаје друго, на основи нацијоналној. То је једино право историји и природи сагласно решење, инстинкта народног и разбора људског. Покрајине и пречански фронт не решавају проблем, који је нацијоналан, а није покрајински ни пречански. |

Да кажем још нешто, што се тиче страних народа: нека нас разумеју. Када би у свим државама постојале највеће аутономије и слободе, ко би се од нас Срба противио да будемо, ако хоћете, сви заједно, рај небески на земљи; али, будући да постоје насилне владавине у свету и тежње, на многим местима око нас, и против интереса наше државе, не можемо бити назарени, па заборавити да смо јужнословенска народна већина. У држави и у разнородној Војводини имамо и својих државних нацијоналних интереса и дужности, које морамо чувати. Права нацијоналних мањина у њој, као и иначе у држави, зна се како треба културно и нацијонално да буду осигурана, у држави која се мора уредити на основи пуне слободе и правде.

Права појединих аутономија и самоуправа морају бити уставом осигурана, а у њима и мањине. Аутономије имале би своје скупштине, Самоуправе исто тако, а Држава своју Скупштину. Уз аутономне владе, била би и државна влада, која би имала најмање Председништво, Иностране Послове, Војску, и Ратну Морнарицу, и Железнице, док би све остало припало аутономијама, па и финансије, с одређивањем оног што има да подноси сваки део за заједничку државну Управу.

106

НЕ