Nova Evropa

Предње решење примили смо дне 27. априла прије подне, па молимо да то уваже сви који од нас траже овај број »Нове Европе«.

Уредништво »Нове Европе«.

Подвојена Европа,

(Сила права, или право силе)

Оно што се пред нама и поред нас збива већ од неколико месеци, од октобра прошле године па до данас, представља несумњиво једно падање у провалију. Да Европа за ових готово двадесет година — није пронашла ни свој мир ни свој ред, то смо осећали и знали сви који у њој живимо. Али, да ће је негативне и реакцијонарне силе растргати до толике подвојености и до толике неуравнотежености, то се још до пре неколико година није могло да предвиди. У утроби Европе вре једно незадовољство још од пре Светског Рата, тамо од године 1870. Светски Рат, који је требао да донесе смирење и дуго ишчекивану хармонију, донео је само разочарање и незадовољство. Ово незадовољство произилази из исцрпљења или из завршетка једне илузије, у коју је веровало човечанство Деветнаестога Столећа. Светски Рат требао је да буде решење загонетке, излаз из заблуде, и завршетак илузије. Све што је могло да се на завршетку једног тако великог, али и неодређеног века учини, то је да се помере ствари до толике немогућности решења, да се рат причини јединим успешним прекидањем чвора. Међутим, то је био само наставак исте илузије, коју је Светски Рат тренутачно прекинуо, а која траје и даље до у наше дане, само што се сада појављује у тежем облику него икада пре. Криза коју преживљујемо, овога тренутка, тежа је свакако него што је била икада раније. Италијанско-абесински сукоб, који је поново означио политику права силе, а за којим је сасвим паралелно наступио (7. марта) отказ Локарна, те се створила табула раза Версаљског Мира, на коме се темељи нова Европа, два су толико крупна догађаја да несамо компромитују већ стрмоглављују потпуно целу послератну зграду наше моралне и политичке опстојности.

Демократска Европа, која је веровала да ће после Светског Рата наступити епоха потпуне победе њених начела, заскочена је са две стране: најпре од стране италијанског фашизма, а затим од германског нацијоналсоцијализма, који су постепено, али систематски, рушили њену веру, њену иде-

130

Ив ан зен еа