Nova Evropa

Пророци савремене Немачке. П. Адолф Хитлер.

Треба ли објашњавати — шта је и ко је за савремену Немачку и данашње Немце Адолф Хитлер» — Милијони и милијони људи глелају у њему спасиоца, надчовека,

изасланика Божјег, полубога. На путу по Немачкој, прошле

године, срео сам многе љуте противнике режима; али су и међу њима готово сви изузимали Хитлера, уздижући га на некакав светачки пиједестал. Његова књига »Моја борба« (»Мет Катр««, 1925—1927), у мноштву издања и у стотинама хиљада примерака, — то је јеванђеље савремене Немачке; по њој можемо, а и морамо, понајбоље судити Хитлера, по његовим погледима и смеровима, а много тога што је у тој књизи наговештено, или тек теоријски образложено, сада је — преко закона и мера власти — постало битном садржином немачке стварности.

За разлику од дела Розенбергова (које смо у првом чланку приказали, види »Нову Европу« од априла т. г. ), »Моја борба« је читка и занимљива књига, Да прочита Розенберга, човек мора да учини известан напор, да више пута одоли искушењу да књигу затвори и баци од себе, и да је никад више не узме у руке. Хитлер, напротив, пише веома занимљиво, полетно, разговетно, стилом лаким и јасним, веома енергично и одлучно. Да ли баш убедљиво и разложно, то је друго питање; али све да сте и отворени и убеђени противник његових идеја (а писац ових редака не крије да спада међу оваке), ипак му морате признати искреност онога што каже и износи. »Моја борба« је, пре свега, нека врста исповести и аутобиографије (до момента када се њен аутор прочуо); а онда, то је историја почетака Хитлерова покрета и његове странке, у општим потезима. И на све ово надовезује се, архитектонски и чисто литерарно, иако не увек подједнако лепо и хармонично, низ идеја политичке и социјалне филозофиј е, историјских запажања и чисто техничких улажења у питања организације Покрета и Странке.

Унук сељака (дед му је био пуки сиромах), а син нижег аустријског царинског чиновника, који је као пензијонер купио мало сеоско имање на коме је и умро, Адолф Хитлер родио се у граничном месту Браунау над Ином, на баварскоаустријској граници, тако да је касније његово родно место постало за њега символичким. Још као дете, тако он сам прича, показивао је говорнички дар којим ће, напоредо са смислом за организацију, кроз три-четири деценије освојити Немачку. Још као дете он је, читајући популарну историју

172