Nova Evropa
traženje dugotrajno. i ogleda se u celom životu, — oseća зе па nama i u nama. Novo je uvek potrebno, i nalazi svoje oprav“ danje već u potrebi izmene i promene staroga,
Mi smo apoteoza rada i promene u društvu, i jedino sami možemo da spasemo sebe. Pitanje otaca i dece postavlja se simbolično; problem je: juče, danas, sutra, Mi smo ljudi od sutra, predstavnici nove epohe, epohe koja dolazi. Nosimo nove tablice vrednosti. Ne podražavamo nikome, niti nas iko može da sledi: pripadamo sebi, takoreći bez prethodnik4 i bez naslednika. Novo vreme pripada nama, — mi smo pred istorijom ı svedok i sudija. Imamo i nosimo svoja izrazito formirana prava u sebi; i sa njima svoje želje i zahteve, i svoje dužnosti, — život svoj. A da se život ostvari, treba ga živeti, doživeti, proživeti, stvoriti, Tražimo izlaz, — to je opšti nagon u životu, to je naš društveni zadatak. Deca smo dela, jurimo, nemamo vremena, Prihvaćamo život i borbu u njemu, Naš je put otvoren, budućnost pred nama jasna; bila kakva bila, biće mlada, i utoliko nova; nosiće u sebi mladost, stvaraće je mladost. A mladost je polet, nada, progres; mladost je napredak, — mladost je život,
Nikola Tintić.
Хрватско Питање и радничка класа.
Свијет је моја домовина, људи су моја браћа,
Thomas Paine.
Нацијонализам се историјски појављује упоредо са грађанском класом: он је њена политичка надоградња. Нова форма капиталистичке привреде ствара и нове политичке оквире, те обликује нове државне творевине, које треба да одговарају новим продукцијоним односима. Али грађанска класа није у својим привредним облицима хомогена, па према томе нису ни њена политичка настојања истовјетна. Крупна буржоазија иде за сасвим другим политичким циљевима него носиоци ситне привреде: крупна буржоазија тражи широка географска подручја, она је експанзивна и њен на: цијонализам је продоран и агресиван; ситна буржоазија се задовољава уским географско-економским тереном, који је довољан њеној продукцији, она је конзервативна, мирољубива. Систем капиталистичке производње руководи се цен; трализмом у фабрици и на пијаци, те њеним интересима према томе у највећој мјери одговара политички централи: зам. Ситна привреда, ионако уоквирена у малим подручјима, несклона је централизму, који као инструменат капиталистичког система оштећује њене животне интересе.