Nova Evropa

У мноштву, тако да људи као појединци више и не постоје: постоји само човек једнак свима другима, и мноштво једнако једном човеку. Људи, тако, стоје пред радњама и чекају да дођу на ред; чекају сатима, чекају данима. Увек има далеко више оних који чекају него ли предмета на које чекају: људи су готово резигнирани у чекању. Говорећи о томе руском народу који чека, Жид каже: — »Оно што код њега, у првоме реду, упада у очи, то је његова изванредна немарност, да не кажем леност...« Посматрајући живот радника, он каже, да је њихово стање далеко теже и неповољније но што је стање радника у Француској, нако га руски радник лакше подноси; можда зато што не зна за боље. Народна уметност руског сељака ишчезава пред механизацијом и машинском продукцијом: »Срећа свих постизава се дезиндивидуализацијом сваког појединог, постизава се по цену среће сваког појединог. Ко жели бити срећан, мора постати конформан (сопјогте)«. И то је, како се чини, најгоре: у Совјетској Русији може да се има само једно једино мишљење у свему, вели Жид; »уосталом, људи имају тако скројен дух да им овај конформизам постаје лак, природан, неосетљив... Јесу ли, уистину, то ти исти људи који су извршили Револуцију — Не; то су они који се њоме користе. Сваког јутра, Правда их учи шта треба да знају, да мисле, и да верују...« Тако долази Жид до анализе совјетске аутокритике: »Дивио сам јој се из даљине, и мислим да је она могла дати сјајне резултате, да је озбиљно примењена; али сам убрзо морао увидети, да се та критика састоји у потказивању и осуђивању, ако се не бави испитивањем изједначавања једнога или другога са бољшевичком линијом. Нема уопште расправљања о тој линији, — расправља се само, јесу ли једно дело, један гест, или једна теорија у складу са том неприкосновеном линијом. Тешко ономе ко би се усудио да крене даље! До бољшевизма, свака је критика дозвољена; о бољшевизму, никаква... « И Жид, који је раније клицао: »О Џ.Е.5, 5, ,.. Ате! Зрезип:сај« данас додаје: »Ништа као таково стање духа не може да више угрози културу«.

Совјетски грађанин остаје — каже даље Жид — »у једном изванредном непознавању иностранства, штавише: уверили су га, да све у иностранству и на свим подручјима стоји далеко мање повољно него у Совјетској Русији«. У Русији болују од »ктомплекса суперијорности«. Ево примера: »Ми немамо више шта да учимо од странаца... Према томе, зашто да говоримо њиховим језикомР« Али, напротив, необично их занима, шта се о њима мисли у страноме свету. Људи говоре са највећим обожавањем о модерним хотелима, који су саграђени, о метроу, о дњепростроју, и питају: да ли такве ствари постоје у осталој Европи» Ком-