Nova Evropa

својим исказом могао дати у руке оружје за борбу противу рата који се припрема. Стога поричем тврдњу, да на оптуженичкој клупи седе криминални типови, који су изгубили сваки људски осећај. Не борим се за своју част, — њу сам проиграо, — али се борим зато да се искази које сам учинио признаду као истинити...

Шта је овог — Очигледно да Радек, након довршене расправе, очекујући смртну осуду, чини једно признање, којим жели открити учешће комуниста — под вођством Љењина и Троцког — у припремању Светског Рата, односно Сарајевског Атентата; или бар наговештава тајанствену везу између њихова рада и револуцијонарног покрета нацијоналне омладине у Босни, у чије име су Принцип и другови одлучили и извршили атентат у Сарајеву, на Видовдан 1914. Докле иде то учешће комуниста, и кога све обухвата та веза, — то се из исказа Радекова, овако како је објављен, не види, нити се даје погодити. То треба испитати и установити.

Износимо овај нов моменат пред нашу јавност, јер нам није познато да је ико досад — у огромној литератури о Сарајевском Атентату (особито у вези с питањем кривице за Рат, које су Немци тако опширно обрадили — »Кпебззећи!дТтабе«) — осумњичио руске комунисте, бољшевике, да су учествовали непосредно у припремању Сарајевског Атентата, односно да је отуд дошао потицај на терористичку акцију за Принципа и другове. Напротив, сасвим је поуздано — из света што је досад познато (а што ће сад потврдити и бивши судац-истражитељ, кад објави судску истрагу о Атентату) да су Гаврило Принцип и његови другови своје дело извршили као нацијонални идеалисти, и да су такви остали до своје смрти.

При свем том, не може се горњи исказ Карла Радека пред московским војним судом означити као пука измишљотина, јер нема за то разлога. Шта би дакле могла бити подлога на којој он почива, и да ли има каквих индиција у прилог претпоставке, да су руски комунисти имали своје прсте — ма и без знања самих атентатора — у припремању сарајевске драме» — Постављамо ово питање, без намере да на њега покушамо одговорити. Исказ Радеков долази изненадно, и сав је завијен у маглу и неодређеност, тако да се на основу њега не може ништа позитивно извести, пре него што се у том правцу и са тога гледишта — прегледа и проучи грађа која је већ објављена, и пре него што кажу о томе своју реч они који су још живи а имали су учешћа у Атентату или било какве везе с њим.

Уколико је нама познат овај предмет, — пошто смо прочитали горњи исказ Радеков, пале су нам на ум, у први мах, следеће околности и чињенице: 1) да је Лав Троцки, као новинар и дописник страних листова, био у Србији (у Вра-

245