Nova Evropa

da pruži jasnu sliku o dogadjajima prigodom Atentata. To je bio i glavni razlog što ni uvaženim ličnostima nisam davao tražene podatke, pa sam uvjeren da će mi oni to oprostiti sada kada se upoznadu sa cjelokupnim sadržajem moje knjiše. Htio bih ipak upozoriti — iako će se to možda ponekome učiniti malo neobično — osobito domaće pisce, da u kritici isključe svaki lični ili stranački interes, budući da će inozemstvo budno pratiti i iskoristiti našu kritiku, pa bi mi bilo žao kad bi nedovoljno obazriva domaća kritika — kako je to nažalost dosada češće bivalo — paralizovala onaj opći utisak koji se dobija od istrage a koji sam nastojao da istaknem u svojoj knjizi. Stvarnoj kritici biti ću uvijek na biljezi, a na osobnu i stranačku se neću obzirati, kao što sam to činio i dosada. Po našem pisanju prosudjuje ostali svijet stepen naše kulture, pa to naši pisci, novinari, i kritičari ne treba da puštaju s vida,

Ovo bi bio odgovor na pitanje postavljeno na čelu ovosš članka, i ujedno upozorenje koje držim da može dozvoliti sebi stariji i iskusniji čovjek, koji Je imao baš u toj stvari da pretrpi toliko toga nepravedno, a tješio se time, da se pojedinac mora uvijek žrtvovati za sveopći interes.

Гео Ртећет.

Троцки и Гаћиновић.

(Г. Мирко Кус-Николајев, писац овога чланка, судјеловао је и сам у покрету Младе Босне, и због тог свог рада био је кажњен робијом. Он је написао о овом предмету чланак: »Из живота једне генерације«, у суботичком >Књижевном Северу«, бр: 7—9, године 1929.)

Поводом чланка »Нов моменат у Сарајевском Атентатуг« у прошлом броју »Нове Европе« (од јула и августа 1937), у којем је изнесен (у пријеводу) дио исказа Карла Радека, из његове завршне ријечи на расправи која је вођена (крајем јануара ове године) пред Војним Колегијумом Врховног Суда СССР у Москви против Пјатакова и другова, а из којег би се исказа могло судити да је између Руске Социјалдемократске Радничке Партије (бољшевика), стварно Љењина, и младо-босанске револуцијонарне омладине, конкретно Принципа, постојала нека веза, желио бих да — као учесник у покрету Младе Босне — изнесем своје мисли и утиске.

Карло Радек, некадањи стручњак за спољну политику,

није симпатична појава. Као новинар необично талентован, интелигентан и културан, засићен је као човјек често неуку-

282

O OR U