Nova Evropa

vode ovu kampanju. Hinc illae lacrimae! A tu je prvi, naravno, Voja Janjić, raspop i politički pelivan, koji nema više šta da izgubi ni u Crkvi ni u politici, pa. ne preza ni pred kakovom sablazni da bi se održao bar na ovoj rasklimatanoj i demoralisanoj pozornici koja se zove »naš javni život«, Kada mogu svakojaki Sokići i Nikići, Ježtići i Kojići, zašto ne bi mošao i on, Voja Janjić, koji je još starome Pašiću bio paradni posilni {»Vojo ti si opet pijan!« — rekao mu je ovaj na samrti), a koješa eto ipak G. Stojadinović trpi kao Predsednika Finansijskog Odbora i Odbora za Konkordat u Skupštini! .,, Uostalom, ko je Voja Janjić, o tome se sada piše 1 suviše, pa nećemo moritli пазе čitaoce ponavljajući što smo već rekli o njemu u »Novoj Evropi« — mnogo ranije nego organ stranke JRZ,. Potsetićemo samo na шјоби što ju je ovaj čuveni pevač »Barona Trenka« i propovednik slobodne ljubavi u mantiji igrao za vreme Rata, kada је — kao mentor i kumpan sina sedoda srpskog premijera, začišljen na listi činovnika Ministarstva Inostranih Dela kao vojni ataše u Rimu, — došao u London i tu radio »na nacijonalnom poslu«, sve dok. nije dobio — izgon u roku od 24 sata od londonske policije! Mi smo o tome pisali u »Novoj Evropi«, ali demanti nismo nikad primili ,,, Ako dakle doista Voja Janjić predvodi danas pravoslavni klir, u borbi za odbranu pravoslavlja i okupljanje srpstva, onda su nastala zla vremena i za pravoslavlje i za srpstvo; onda nije daleko čas da ponovo zavapimo, в Мјебобет: »О kukavno srpstvo ugašeno! ,,.«

Mi ipak ne verujemo u te lažne proroke i operetske političke »vodje«, koji traže skupštinske izbore pod kontrolom inostranstva! I verujemo, da će se medju pravoslavnim vladikama naći Hristovih sledbenik4 koji će poterati ove »revolucijonare« i nadri-političare iz Hrama, A što se tiče same ove kampanje oko Konkordata, koja se toliko bila razmahala, mislimo, da se tu iza kulisa kriju drugi činioci, krupniji i moralniji, te da zemunski dopisnik osečkog »Hrvatskog Lista« nije bio daleko od pravog stanja stvari kad je, kao ideološke pokretače i pomagšače pravoslavne hijerarhije, označio one političare i javne radnike u Beogradu koji su već poodavno, i poizdalje, otpočeli s akcijom okupljanja Srba, od koje je akcije ovo tek jedna strana i jedan deo, Nije možda slučaj ni da se ova »borba« pravoslavnoS sveštenstva u Srbiji, sa pozadinom Hfašističkih srpskih političkih struja i »srpskih kulturnih klubova«, vremenski podudara sa diskusijom oko preuredjenja države i revizije Ustava, kojim se povodom raspravlja i o novoj podeli na oblasti, te o opredeljivanju — možda konačnom — Bosne i Vojуофпе, АН, u to se pitanje nećemo ovde sada dublje upuštati, ostavićemo da za drugu priliku, Hoćemo samo da ukažemo, izdaleka, na jalovost ovake borbe, i na — zakašnjenje s ovakim argumentima i ovakom politikom: pitanje »Srbi na okup!« ne

291