Nova Evropa

Западне земље су уједначене иу економском погледу, што одговара карактеру великих политичких формација. Код нас није тако. Економски распоред Југославије није идентичан за све покрајине, нити су интереси покрајина истоветни да би се на економској основи могле странке заснивати. Велика питања, која се у другим државама намећу појединим партијама (као што је аграризам, протекцијонизам, идустријализам), не могу утицати код нас на политичка формирања. Склоп државе је такав да се још за читаве декаде мора водити ситна, партијска политика, која ће сама од себе да дегенерише у политику великог стила; али све док до тога не дође, немогуће је имати велике странке и водити политику великих партија, које захтевају јединствене погледе и у тактици и у тежњама. Ако се прихвати начело неопходности државе, мора се уједно прихватити и начело стварних потреба за њено одржање, јер се ниједна држава није формирала према идеалној замисли, већ према ономе што је стварно могуће у даном тренутку. Добар политичар, политичар »од расе«, има да осети стварност и да извуче наук из чињеница, па тек онда да формулише своје тежње и своје намере; утолико ће лакше приступити остварењу својих идеја, свога циља. Циљ је југословенске политике, да се одржи Југославија, на бази једнакости свих покрајина и учешћа свих у њену развитку и њену животу. А то условљава, према ономе што смо довде рекли, мале партије, политику компромиса. ж

Речено је једном приликом, да код нас није могуће установити федеративну државу, а као разлог је наведен недостатак великих политичких странака. Мислимо, да је то мишљење из основа погрешно. Формација малих или великих странака не утиче на облик државе: облик државе је резултат политичких и социјалних прилика; а код нас може још да буде и резултанта споразума и опортунистичког решења и договора за живот у заједничкој држави, — ако се, наравно, сложимо у томе да нам је ова држава неопходна. При решавању о томе, да ли ће бити федерација или чисто централистичка држава, не треба мислити на скупштинско надгласавање, на које се — свакако — мислило кад је пала она изјава. Швајцарска је сложена држава, а она нема великих странака; уз то је састављена из три, односно из четири, народности, које су подједнако горде на своју прошлост и на своје етничко припадништво. Значи, да федерација може постојати и онда кад је народ распоређен у ситне политичке партије. Још је и боље кад су групе мале, јер онда нема бојазни од диктатуре једне већине него се мора водити рачуна о интересима свих група и, евентуално, свих крајева.

277