Nova Evropa

ipromisom, pretpostavljajući dobru volju na nemačkoj strani. U ovim je granicama sasvim moguće mproširiti i osigurali sva prava i politički uticaj Nemaca u Češkoslovačkoj u srazmeru s njihovim brojem i s njihovom wažnošću. Mi danas znamo već dovoljno o načelima »Nacijonalističkog zakona« što ga je pripremila Češkoslovačka Vlada, te koji čini podlogu za raspravljanje sa Sudetskim Nemcima, i mi možemo fa načela svesti uglavnom na sledeće: 1) pravo na upotrebu svoga jezika, za narodne manjine, biće povećano u tolikoj meri da osigura punu i trajnu ravnopravnost jezika u svim zvanjima: 2) lokalne samouprave opštini i srezova biće proširene toliko da će narodne manjine, gdegod imaju lokalnu većinu, moći da vrše upravu u svojim mesnim stvarima sasvim samostalno; 3) zavešće se samouprava u školske uprave i druge kulturne ustanove; 4) ipravedan deo budžeta biće garantovan svim mamjinama u stvarima koje se tiču neposredno njihovih narodnih inteтеза, Њ]о па kulturnom, socijalnom ili privrednom području; i 5) mačelo brojne proporcije biće sprovedeno pri naimenovanju zvaničnika4 i službenika m državnoj upravi i u svim javnim poslovima. Kolikogod bude moguće, činovnici i službenici pripadnici bilo koje narodne manjine biće nameštani u krajevima gde se njihova mnarodnost nalazi m većini. — Svaki nepristrastan posmatrač priznaće, da su ovim predlozima osigurana prava i potpuna nezavisnost avih marodnosti koje žive u Češkoslovačkoj, i naročito Nemaca. Češkoslovačka hoće da postane državom u kojoj vlada apsolutna pravda i jednakost za sve narodnosti; ona bi da se može uporediti, u «obrom smislu, čak sa švajearskim primerom narodnosne tnpeljivosti, iako će — naravno —- sastav Švajcarske uvek ostati različan od sastava Čežkoslovačke, budući da je nemogućno podražavati u svemu političke i upravne ustanove jedne države u drugoj državi.

Ostaje dabogme pitanje, da li će se Berlin zadovoljiti s ovim dalekosežnim strukturalnim reformama što ih ima u planu Češkoslovačka, a koji plan ona namerava i da izvede sistematski. On bi se pouzdano njima zadovoljio, ako je njegov pravi cilj da Sudetskim Nemcima osigura sva prava koja im pripadaju, pa i pravedan udeo u političkoj vlasti. Ako, medjutim, Nemačka bude 1 dalje upotrebljavala Sudetske Nemce samo kao sredstvo da vrši pritisak i da izaziva rasulo, pri čemu bi krajnji cilj bio da nametne odricanje od nezavisnosti i podvrgavanje Češkoslovačke nemačkoj dominaciji, — onda će i najdalekosežniji ustupci biti nedovoljni. Skora budućnost daće konačni odgovor na ovo pitanje.

276