Nova Evropa

Џ Еугор1 се га Nemačku, prema tomu, u doglednoj budućnosti biti samo dva moguća gaveznika: Engleska 1 па ја

Dodirujući pitanje Južnog Tirola (Brenera). pisac daje razloge, zašto spoljna politika Nemačke ne treba da naseda onima koji je izazivaju da traži od Italije obračun za svoje saplemenike u Južnom Tirolu; pa kaže:

Danas mene rukovodi samo frezno saznanje, da se izgubljene oblasti ne

dobijaju natrag brbljanjem zašiljenih parlamentarnih jezičina, već se moraju

osvojiti zašiljenim mačem, dakle krvavom borbom. A kad je o tome reč, ne oklevam ni časa da izjavim, da sa.da, kada je kocka ес раја, ропоупо озгуајапје Таго1а гаћбот пе smatram samo nemogućnim nego bih ga i lično otklonio, u Uve= тепји da se u Ovom pitanju ne bi dalo postići plameno nacijonalno oduševljenje celokupnog nemačkog na roda u Folicoj mezi da bu se moglo računati ma po b'ed u: Ja držim mnabDrotiv da bi bio zločim uložiti OVU Kr V za dvesta hiljadš Nemaca, dok pored njih pod tudjim JjaT=mom stenje preko sedam milijonš, a kroz žilu-kuca= Vicu nemačkog narođa jure Kao po plandištu afrikan= ske crnačke horde... (Misli se ovde, godine 1926, na Sarsku Oblast.) Što nas danas mora rukovoditi, to je uvek isto osnovno saznanje: da je ponovno zadobijanje izgubljenih područja jedne države u prvom. redu pitanje ponovnog zadobijanja političke nezavisnosti i moći matere zemlje. Ovo omogućiti i osigurati s pomoću mudre savezničke politike, to je prvi zadatak svakog snažnog vodjenja državne uprave naspram vani...

Tu se pisac ponovo vraća na teškoće oko sklapanja saveza za Nemačku i na pitanje neprijateljske, i osobito jevrejske (kapitalističke), propagande, koja je uhvatila maha za vreme Svetskoga Rata, pa još uvek vlada kao neka psihoza po evropskim zemljama, i vladaće sve dok svakome ne bude vidljiva »obnovljena nemačka volja za samoodržanjem«, te svako opet poželi da udje u savez sa državom, čiji »i vlada i javno mnenje podjednako fanatički budu objavljivali i zastupali volju na borbu za oslobodjenje... «

Neprijatelj čimi samo omo što se moglo pretpostaviti da če činiti Na nama je da se poučimo iz njegova drža

nja ij mjegova Аејапја...

'wUostalom, neka nam razum bude vodičem, i neka nam volja dade snagu. Sveta dužnost, da tako treba raditi, neka nam podari izdržljivost, a vrhovnim zaštitnikom neka bi nam bila naša vera...

(»Мет Катрј«, 1924—1926.)

322