Nova Evropa

тиње! То су били успјеси оних који су уздизали пирамице на људским костима, да оставе до дана данашњега смрад од трулих љешева човјека понижена до скота. Тако су болно изумирали народи, тако цивилизације без духа.

Али, гледајте сличности до истовјетности оних и ових времена. Зар се нијесу држаоци шибе пропињали до божанства, да себе поставе на мјесто избачених богова; и зар нијесу тражили да им се жртве жртвују, мириси пале, и клањају поробљениг Грмљавина данашњице пуна је себе: »Од мене и по мени све је дошло!....« Требаће и мирисе палити. А и онда су народи живјели узнемирено. Пријетње упућене мирним народима; отимање блага и земље застрашеним; несигурност по дану, страва по ноћи, Глас мудраца-пророка био је глас непријатеља, којега је требало прогнати или смакнути да не мути мир, да не раздражује масе. Требало је свему одобравати, дубоко се клањати, ништа невидјети, на све ћутати,

Нема напретка без слободне критике. Нема критике ондје гдје нема слобода. Нема напретка без слободе. Све је то свијет доживио и у себи проживио. Истине су то дубоко засађене у људској души и у људској свијести. Она и ова времена неће то демантовати. Освјежиће се сазнање након још неког горког искуства. А колико их је људство већ преживјело, и колико ће их још преживјети!... То је једно болно сазнање. Има их који држе да се човјек не може томе одупријети. То су они који не вјерују у саме себе. А опет има и таких који назиру велик напредак у томе, што не осјећају шибу на властитој кожи. Али, осим коже, зар нема човјек и своју духовносте Баш оно чиме се је уздигао над оним дресираним псетомг Штбање ове духовности изазивље најтеже и најнеподносније болове.

Зар се ми сви нијесмо понадали били да улазимо у један нов свијет, тдје ће се духовност човјекова слободно развијати, гдје ће се човјек пропињати да са жртвеника посвећена једној јединој слободи навијести борбу за остварење љепшег и потпунијег живота, — за себе и за све нас Да отвори широм врата утакмици за добро и за бољег Да и најслабијег и најзапуштенијег подигне до стања човјечјег живота; — Колике се ту отварају неизмјерности за људску дјелатност! Свукуд, на свим мјестима, потреба је хитног и ужурбаног рада, стваралаштва, утакмице. Ту, гдје је сваки од нас морао дати све од себе: за

4

су