Nova Evropa

Čemberlenova miroljubiva politika. (»Cliveden hou»eć.)

Niko neće sporiti britanskom premijeru, G. Nevilu Čemberjenu, ni državničko držanje i veliko političko iskustvo, ni iskrenu miroljubivost i dobru volju da podešava odnose medju državama 1 narodima na temelju uzajamnog popuštanja i izlaženja ususret, ni žarko britansko rodoljublje i živu želju da Britansku Imperiju održi moćnom i velikom bez upotrebe sile i diktatorskih zahvata u unutrašnjoj upravi ili naspram inozemstva. Ako pri svem tom njegovi napori u tom pravcu — nesamo van Velike Britanije nego i u njoj samoj, pa često i u njegovoj bližoj okolini, — ne nailaze na puno razumevanje i odobravanje, nego naprotiv ma otpor ı oštru kritiku —- koji jednog dana mogu lako da dovedu i do pada Vlade, te do promene političkog kursa u Londonu —, razloge tome ne treba tražiti u ličnim momentima, već u osnovnim — načelnim — pogledima i mišljenjima, bolje reći u načinu mišljenja i gledanja na svet i ma stvari, dakle u mentaliteiu G. Čemberlena i njegove uže okoline, njegove srazmerno malene grupe (»our little lot«, kako oni sami za sebe kažu). Hoćemo da kažemo, drugim rečima, da miroljubivost G. Čemberlena, iako iskrena i neizveštačena, ne počivya toliko na državničkoj pronicavosti, koja predoseća i predvidja dogadjaje, nili na opštečovečanskoj ljubavi naspram bližnjega, koliko na potrebi za mirom i sredjenim prilikama, koja je prirodjena — upravo, nakalemljena — mentalitetu velikih trgovaca i industrijalaca, kapitalista, sa dugogodišnjim tradicijama i naširoko razgranatim, domaćim i medjunarodnim, vezama ı odnosima. Ova ekonomska pozadina Čemberlenove politike — koja siže daleko van Engleske, i poimence u Ameriku ı Francusku na jednoj sirani a u Nemačku na drugoj, — mije dovoljno poznata širim slojevima evropskih čitalaca, iako se o njoj dosta pisalo po novinama. većinom fragmentarno i površno. Držimo stoga da ćemo ugoditi načim čitaocima ako — u jednom informativnom člamku — izneemo glavne činjenice iz kojih se može dobiti jasna slika ovoga predmeta, koji je uostalom i sam po sebi vrlo zanimljiv. Poslužićemo se pritom raznim, našim i stranim, izvorima. Tu su, na prvom mestu, podaci o britanskim trgovačkim i industrijskim preduzećima u odličnim engleskim priručnicima i godišnjacima, kao što je Kelijev (Kelly's), ili »Register of British Manufacturers« (koji izdaje

17