Nova Evropa

hadžiluk u Moskvu, dok je njen muž, Lord Astor, baš u to doba, primio sitnicu od tri milijona fumata sterlina, dosudjenih mu od američkih sudova samo na ime povratka više· plaćenih taksa ı dažbin4!... Razumljivo je dakle da su, sa članovima obitelji, prešli preko granica Engleske, a i Nemačke, i njihovi dobri odnosi s industrijskim i finansijskim krugovima u tim zemljama; pa je stoga mmatan, kako već rekosmo, njihov uticaj u velikim britanskim industrijama, koje stoje u uskoj vezi s odgovarajućim nemačkim koncernima. Tako su pomati odnosi Vikersa sa Krupom, te »Amalgamated Metal Corporation« sa »Rhein Metall A. G.«, i već spomenute »Imperial Chemical Industries« sa velikom nemačkom kemijskom itvrtkom »L. G. Farben«, u čijoj se upravi, kako smo isto već napred videli, nalazi Dr. Rihard Merton, koji je istodobno — skupa s Oliverom Lititonom 1 Зег ОКјапдола Седевол: — ı član uprave »European Pyrite Corporation«. Drug istog tog Dra. Mertona, baron Kurt Šreder (von Schroeder), član uprave rudarskog društva »Štolberg«, imao je u svojoj vili razgovor sa Hitlerom još pre nego što je ovome stari Hindenburg poverio upravu nad Trećim Rajhom, pa je Vodja već od svoga dolaska na vlast mogao račumati sa potporom nesamo visokih finansijskih i industrijakih krugova u Ne mačkoj nego i sa aktivnom simpatijom konzervativnih britanskih elemenata okupljenih i zainteresovanih oko spomenutih velikih industrijskih preduzeća. Gledište o politici zbližavanja Velike Britanije sa macijonalsocijalističkom Nemačkom — izradjeno podrobnije i projicirano na praktično izvodjenje plana, kako ga je Vodja zamislio bio i objavio u svome »Mein Kampf« na desetak i više godina ranije, — izneo je jasno i nezavijeno u svom »Observer«-u, još 14. marta 1937, J. L. Carvin, pisac odlične monografije i obožavatelj starog Čemberlena (u tri sveske, »The Life of Joseph Chamberlain«), a dobar prijatelj i kuće Čemberlen4a i kuće Astor; on doslovno kaže: »Austrija, Madžarska, Jugoslavija, Bugarska, i Rumunija, udružene pod nemačkom nadupravom, — zar to ne bi bio konstruktivan mir najvećega opsega, ono što je bitno za obnovu sigurnosti i za napredak evropske civilizacije? Svakako, treba kritički uzeti u rasmatranje melodramatičnu tvrdnju, da svako širenje nemačke vlasti put Istoka znači automatski pretnju za Zapad...« I tako se onda zastupa ovo gledište, od strane ove grupe, sve do čuvenog sepiembarskog uvodnika CG. Doma (Ceoffroy Dawson) u »Tajmsu«: »Najbolje, da Češkoslovačka preda teritorij Sudetskih Nemaca Nemačkoj...«

20