Nova Evropa

hove ideologije, te po vremenu prvi koji je zastupa u britanskoj perijodičnoj štampi od ugleda, nije manje zaslužan za dosad izvojevane uspehe ni Džefri Dosn, čiji je uvodnik u »Tajmsu« od 7. septembra 1938 prasnuo kao bomba, otvarajući put Gospodinu Čemberlenu п Мићеп...

Ipak bi bilo pogrešno, uzimati stvar odveć jednostavno, pa misliti da se ovo malo društvo odabranik4 u Klivdenu u svemu slaže, te da svi uvek duvaju u isti politički rog. Ljudi koji su imali prilike da bliže zagledaju u taj krug, i da čuju ili samadu za razgovore koji se tu vode, izveštavaju o živim diskusijama i čestom razilaženju u mišljenjima. To je utoliko razumljivije i prirodnije, kad se zna da sama domaćica i duša kuće — Ledi Astor —, kako kaže Vinston Čerčil, nije načistu ni sa najkrupnijim političkim i sociјаја problemima današnjice, kao naprimer: da li je u pravu Кар: talizam ili komunizam? —, tako da ona s najvećom gotovošću ide u goste Sovjetima, ali istodobno ostaje i dalje konzervativni član Britanskog Parlamenta za Plimut. Izlazi dakle na ono što smo rekli na početku: ne radi se toliko o jedinstvu načela i pogleda na svet koliko o istom, ili sličnom, mentalitetu, — o tr govačkom mentalitetu, ako amemo tako reći, kojemu je potreban mir po svaku cenu, te koji traži dobre odnose sa svakim, da bi mogao u sredjenim prilikama što bolje razvijati posao (»business«). A ko je Jednom imao uspeha u poslu, te okusio blagodeti materijalnog i tehničkog blagostanja, tome je teško dokazivati, da ima i nešto drugo i više od uravnotežena »standarda života«, koji se postizava Jedino mirom i kompromisom. Ali, da se ne udaljimo odviše od dvorca »Cliveden«.

Ne bi bijo teško, na napred dodirnute poslovne odnose, izmedju britanskih i nemačkih finansijskih i industrijskih »magnat4a«. nadovezati i stvarne podatke o njihovim vezama 8 odgovarajućim krugovima u Francuskoj i u Americi, i po drugim državama zemljine kugle, ma ove spadale i medju takozvane »demokratije«. Da potseimo samo na činjenicu, da je francuski trust oružja »Schneider« (iz Creuzot-a) gutao ogromne avote francuskih zajmova Češkoslovačkoj (pre »Minhena«), u ime naplate svojih interesa u fabrici »Škodać, te Je tako vodio nadzor i nad svim ostalim preduzećima i rudnicima u Češkoj koji su zavisili od »Škode«; a kad je u Londonu, pre godinudve dana, osnovana »Holding Company« za preuzimanje češke industrije, počeo se vraćati francuski kapital u Češku preko Engleske.

22