Nova Evropa

ним подацима о Минхенском Споразуму и што је дошло иза њега. Међутим излазе једна за другом, и једна боља од друге, мале монографије о последњим политичким догађајима у Европи и у свету, у одличној серији »Рептшп Specials« (на коју смо такођер већ скренули пажњу наших читалаца, у априлском броју »Нове Европе« за годину 1938). Вреди и поименце споменути оне свешчице које су угледале света после већ лане наведених. Књижица о Шпанији, коју је написала позната војвоткиња од Атола (Опесћезв ог Атћо), доживела је неколико издања, једно за другим. Поводом слома Чешкословачке изишле су: »Европла и Чеси« од С. Грант Дафа (Паф), и »Тћеу ђетауед Стесћовјоуакла« (»Они су издали Чешкословачку«), коју је потписао 6. Е. Сеогсе (а написао један познати чешки публицист). О приликама у Немачкој, и о намерама Вође Трећег Рајха, изашле cy jom: »\What Hitler атак Шта жели Хитлер«), у којој Е. О. Гоптег настоји да прикаже намере и план за будућност, према Хитлеровој књизи »Меш Катре« (слично како је то покушала и »Нова Европа«, за своје читаоце, у бројевима од октобра и новембра 1938); u »I was Hitler's ртвопет« (»ја сам био Хитлеров заробљеник«), те један познат немачки новинар (поданик Маџарске), Stefan Lorant, износи своје доживљаје у немачком затвору и у интернацији у коју је случајно запао. Ту је и књига Лорда Лондондерија (»М и иНемачк а«), којега спомињемо у чланку »Чемберленова мирољубива политика«. Нису мање актуелне ни књижице о одбрани Велике Британије из зрака (Сћагмоп, Сагган, Ејегећег), о Западној Индији (У. М. Маспи ап), о Кини (Е. А. Мочтег), о Јеврејском Питању (Гоше Со па), и сјајно написана монографија о штампи (»Тће Ргезе«) данас можда најпознатијег и најкомпетентнијег светског новинара Crmma (Wiokham Згеед), великог заговорника малих народа и проповедника демократије.

Све те књиге и књижице, кад и нису историја у ужем смислу ове речи, доприносе првокласну грађу и драгоцена сведочанства за упознавање и просуђивање важних и крупних догађаја, који се такорећи одигравају пред нашим очима, а чије ћемо после. дице већ колико сутра доживети. Њима одиста ништа не смета, а још: мање им одузима од »историјске верности«, како већ рекосмо, то што су им аутори — често — саучесници савремене стварности коју описују; напротив, то им само даје још већу

50