Nova Evropa
redu vodila računa o svojim pretplatnicima, stalno donosi rešenje o zapljeni u celosti na uvodnom mestu (vidi, naprimer, u godini 1936, brojeve za april i za maj; u godini 1937, broj za maj). To je njezina dužnost prema pretplatnicima, pa to — пагаупо — avako uvidja (vidi, naprimer, »Jutarnji List« od 30. decembra 1938, koji isrečno kaže, da je to »obaveza prema pretplatnicima«). Svako osim »Samouprave«, koja — da bi bila ubedljivija — »vidi jasno« već »iz naslovi članaka zbog kojih je list zabranjen«, »da je g. Ćurčin hteo da prošvercuje neke teme i neka gledišta koja su po odredbama postojećeg zakona o štampi — nedozvoljena«. Koji su dalkte ti opasni naslovi i te strašne teme? Neka čitaoci izvole otvoriti stranu 385 prošle knjige »Nove Kvrope«. Prvi je naslov: >»G e z mani, Sloveni, Jugosloveni, pri izgradjivamju države«: ako je ova tema nedozvoljena, onda bi trebalo zabraniti očigledno i sve školske učbenike i istorijske publikacije ... Druga je tema: »>Pred izborim a a«, — o kojoj je baš u to doba. pod istim ili sličnim naslovom, pisala »Samouprava« u svakom svoni broju: upravo, o drugom ničem gotovo mije ni pisala!... Treći naslov: »Molitva svairepog Slovenina za Јеугеје«, zacelo mi majavirepiji zakon o štampi ne zabranjuje, niti može iz toga samog naslova i čarobnjak naslutiti neku nedozvoljenu temu! Nego se tu nežto »pričinilo« G. Kobasici i ostalim pismenj akovićima oko njega, — samo šta? ...
Ništa lakše nego sprečiti Ćurčinovu »Novu Evropu« da зе па ovaj način reklamiše, a G. Ćurčina da se »prikazuje mučenikom«: to jednostavno sredstvo dobro je pozmato i urednicima »Samoaprave« pa ga je lako primeniti na »Novu Evropu« i lično na G. Ćurčina. Niko srećniji od »toga gospodinać« ako ga jednom ostave na miru!...
Ovoliko emo bili napisali za prošli broj »Nove Evrope«, ali smo onda zastali i rešili se da ne obnavljamo razgovor sa »Samounpravom«, da joj me bismo poslužili »elementom, za reklamisanje«. Desilo se medjutim, kao što vide naši čitaoci, da smo opet prinudjeni objaviti na uvodnoj strani rešenje suda kojim se zabranjuje rasturanje »Nove Evrope«, pa želimo da preduhitrimo »Samoupravu« — za slučaj da bi opet došla u iskušenje da nam dade lekciju o ukusmnosti. A ako već ne može nikako da se uzdrži od razgovora sa »Novom, Evropom« i g. Ćurčinom, neka bar izabere drugu koju stranu a ne uvodmu. Jer sa uvodnim mestom redaktori »Samouprave«, očigledno, nemaju sreće. Potsetili smo ıh
63