Nova Evropa
да не шаље своју децу претежно у школе са два наставна језика, гле би имала могућности да се уче и на руском. У исто време прешле су на руски наставни језик и све више школе на Украјини, заједно са четири ново отворена универзитета. О стању малоруске школе у другим деловима Уније, а нарочито у неруским републикама, немамо сигурних података; али оно свакако није љубичасто. Знамо, тако, да је у Пољској, у Галицији, од 2.420 школа са украјинским наставним језиком, колико их је било године 1911, остављено (1930) само 150; остале су претворене или у школе са два језика (2403), или у чисто пољске, број којих се повећао са 1590 у 1911 на 2362 у 1930 години. Средњих школа са два језика има само 18, препарандија 10 (и 8 приватних), стручних 10 (и 10 приватних), 18 на украјинском језику (од којих је 9 признатих). Украјинске катедре на универзитету у Лавову Нољаци су укинули, а након дуге борбе приморали су и две приватне више школе (основане од Украјинаца) да прекину с радом, тако да сад постоји само богословска Унијатска Школа, коју штити Римска Црква. У областима одузетим од Русије има 5 школа с украјинским језиком, 420 са пољским и украјинским, 386 пољских са предавањем украјинскога; док средњих школа са два језика има само приватних (3), а стручна школа постоји само пољска. — У Карпатској Русији године 1918 није било ниједне школе на народноме језику; до 1933/34 године Чеси су подигли 450 са 90.636 ђака. Нажалост, и чека школска политика била је кратковида, идући затим да се у становништву угуши тежња за културним јединством са руским народом. Стога су Чеси повлашћивали Украјинце и покушавали чак да створе из месног дијалекта нов језик; тек пред слом одлучили су се биле власти на правичнију политику и расписали су између родитеља школске деце анкету, која је дала: 80%, гласова за руски наставни језик. Осим тога имало је овде четири средње школе са 1.133 ђака, и три препарандије са 497 Ђака, те 8 стручних школа. И на подручју Словачке, које је сад отишло под Маџарску, има 119 школа са народним језиком. Од Маџара се Малоруси надају, да ће испунити своје обећање и дати слободу културноме развоју народа и употреби у школи руског језика... Што се тиче Румуније, у њој је до скора била у пуном јеку најбезобзирнија румунизација руске и малоруске школе; али је — у вези са догађајима у Чешкословачкој — Влада обећала, да ће се у будуће поступати са више
обзира према. народним мањинама. Др. Вал. Розов.
108