Nova Evropa

уметношћу, који носи разна имена, пошто је своје најстарије и најлеплие одбацио из пркоса — зато што су му га други преотели; народ најрускији међу Русима, најсловенскији међу Словенима... Ко зађе дубље у историју Малоруса, ко се упозна изближе с Украјином и суседним земљама, тај Ће осетити душу тога тако словенског и нама тако сродног народа, па he разумети боље, можда, и себе и свој народ, и све што се код нас и око нас дешава. Ако гитамо с пажњом оно што овде следује, па се задржимо мало на карактеристигном примеру браће Шуљгина, биће нам јасније — можда — несамо Украјинско Питање него и наше Хрватско и Српско. И ко зна, можда не грешимо душе ако нарогишто упремо прстом на заграду што ју је у свом гланку (на стр. 139) отворио Александар Шуљгин, откривајући нам у даљини — своје право порекло!...

Остаје, и за Малорусе и за нас, — пошто пажљиво проугимо све што књига каже и пошто обрнемо погледе и загледамо у себе саме, — да извугемо »наравоугеније« ...

Ћ.

Мала Русија и Малоруси.

Малоруса има на свету, по рачуну украјинских статистика, 44,292.000. Тај ће број — како је то обичај код свих нацијоналиста — бити нешто претеран; али стварност свакако достиже 40 милијона. Дакле, по бројности, Малоруси заузимају друго место међу словенским племенима а седмо међу европским народима. Њихово подручје обухвата 760.526 кмг. Почиње нешто на запад од Карпата, па се шири дуж северне обале Црног и Азовског Мора далеко на исток, додирујући чак западни Кавказ; веће је, према тому, од Немачке заједно с Аустријом и Судетима, а уз то представља собом најплоднију зону Европе.

Ипак Малорусима није досад пошло за руком да створе самосталну државу. Узрок је поглавито у томе, што њихова земља нема ни природних граница ни излаза на отворено море, и што они чак и сливове својих главних река деле са другим моћним народима. Њихова област нема ни природног центра, ни географске повезаности. Уосталом, Малоруси су се проширили територи-

103