Nova Evropa

језика у школи, Шркви, и т. д. — издао је (1874-75), у сарадњи са проф. Антоновићем, две свеске »Украјинских историјских песама« ХУШ века, а самостално (1676) свеску: »Украјинске народне легенде и приче«. У то време путује он по Европи, упознаје се < Гастоном Парисом, Морфилом, Де-Губертатисом, Реклиом, сарађује на његовој »ХоцуеЛе Сбостарћје ЏптуетзвеПе«, заступа украјинско становиште и аспирације у француским, енглеским, италијанским часописима, и — заједно са проф. Антоновићем — постаје вођом украјинског нацијоналног покрета.

Међутим, рад кијевских Украјинаца привукао је био на себе пажњу Владе, која се плашила сепаратистичких и социјалистичких идеја: она је (1876) затворила кијевско Одељење Географскот Друштва, забранила све напредне часописе, и издала декрет којим се обуставља штампање украјинских књига, украјинске позоришне представе, певање на концертима украјинских песама, као и увоз украјинских књига из Галиције. Више украјинских родољуба отпуштено је из службе и потерано у прогонство; и Драгтоманов се спасао побегавши из Русије. Његови политички пријатељи поставише му задатак, да у иностранству брани украјинску ствар, гарантујући му сараднике и потребан новац. Он се настанио у Женеви, покренуо је ту на украјинском језику часопис »Хромада«, и објавио на разним језицима низ памфлета противу Русије. За време Руско-турског Рата (1877-8), он се борио против руске акције, пребацујући Руској Влади хипокризију, будући да тражи ослобођење Словена од Турака, док сама Пољацима, Украјинцима, и Белорусима не да или одриче и најелементарнија нацијонална права. Његов идеал, у ово доба, постала је енглеска демократија; а у Русији је највише важности приписивао »земству«, месној самоуправи, коју је сматрао као први степен ка парламентаризму. Од његових већих радова из овога доба треба навести: »Историјска Пољска и руска демократија« (1882) и »Слободна Унија« (1884), који представљају детаљно израђен програм политичке и административне децентралазације Русије, на основи широке месне автономије. Године 1883-85 штампао је још две свеске »Украјинских историских песама«, међу које су ушле песме ХУШ и ХТХ века.

Али, у току времена, Драгоманов је остајао све више осамљен. Иако се сматрао социјалистом, надао се је да ће остварење социјалистичких идеала бити постигнуто путем еволуције, те је озитро

осуђивао терористичку акцију руских револуцијонара, због чега

147