Nova Evropa

идеју живели и радили, и готови увек били да страдају и умру, нису то чинили ради признања и награде«. Ово становиште добија своју нарочиту важност у нашој данашњој средини, кад су се

— двадесет година након ратова — наши политичари-банкократи (типа Дра. М. Стојадиновића) осетили одједаред позванима и надлежнима, да они — »незнани јунаци« — знаним јунацима и

носиоцима ратних одликовања додељују пензије и одређују награде! Тако се десило, како каже Божидар Томић, и »да су се несамо многи другови из наше опште борбе за слободу и уједињење, посвећени у ове ишли сличне ствари, него и негдашње ужирене аустријске патријоте увелико дали на писање разних историјских огледа и сећања, као и на издавање материјала и докумената, ... занемарујући потпуно да прикажу велик низ и читаве фаланге нацијоналних бораца и идеолога Босне и Херцеговине на делу уједињења ...« Зато је он сада изнео овде што зна о раду тузланске ђачке организације из године 1914, која је и по оцени аустријских, и управних и судских, власти сматрана и суђена као »најопасније гнездо превратника«...

У потврду и допуну излагања проф. Томића, изнећемо овде — у дословном преводу с немачког званичног оригинала — један докуменат, који нам је ставио на расположење Г. Лео Пфефер, судац-истражитељ у Сарајевском Атентату и писац књиге »Истрата у Сарајевском Атентату« (1938), а који је добио на увид од Земаљске Владе у Сарајеву у току истраге противу Принципа и другова. »Овај извјештај у препису« — каже Г. Пфефер —, »писан њемачким језиком на писаћем строју, у оригиналу је по свој прилици Земаљска Влада одпослала била Министарству у Беч«; и даље: »Ја сам га добио без датума п броја, на приватну употребу, свакако у мјесецу аугусту (1914)«. Још каже Г. Пфефер: »Из овог се извјештаја види, да су — осим у Тузли — сви остали окружни судови (као онај у Сарајеву, Травнику, Мостару) отпустили из истраге омладинце које су им послале биле полицијске власти; а тек услијед наређења Зем. Владе у Сарајеву од 30. јула 1914, бр. 7716 Ртаез., заметнули су и ови судови судске истрате противу нацијоналистичке омладине, на темељу материјала који је полиција дотада била скупила. Састављачу тог извјештаја није било познато, да су се већ тада налазили у судском истражном затвору, у вези с истрагом у Атентату, Лазар Ђукић, Цвјетко Поповић, и Марко Перин, иако је извјештај био састављен послије 30, јула«.

205