Nova Evropa

ТАЈНЕ ЂАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Пригодом извида проведених од Градског Котарског Уреда у Тузли, у атентатској афери противу Њ. ц. кр. Висости пок. Надвојводе-Престолонасљедника и Жене му, испитан је потанко — уз друга лица — и гимназист Војислав Васиљевић, У свом преслушању исказао је поменути, да у Гимназији у Тузли, као и на другим средњим школама Босне и Херцеговине, постоји још од октобра 1912 потајно ђачко удружење, под именом »Народно Јединство«, односно »Народно уједињење«. Чланови ове организације називају се још и »нацијоналистима«; а програм тог потајног удружења сличан је ономе за који се је сазнало пригодом процеса противу Шјанића и Мраза, а за који кажу да га је саставио српски књижевник Димитркје Митровић (треба: Митриновић).

Сједнице организације одржавале су се у »Српској ђачкој трпези«, коју уздржава »Добротворна задруга Српкиња«. Тајно удружење имало је 30 чланова, те је приложени њихов именик нађен међу папирима Васиљевића. Успјело је пронаћи и једну фотографију, која је приложена спису број 7.318/Ргаев., код фотографа Винка Мепџсеђацег-а у Тузли. Чланови ђачког удружења имали су слободан приступ и у тамошњу »Српску народну читаоницу«, за вријеме предсједниковања професора Дра. Васе Глушца. Потајно удружење посједовало је и једну библиотеку од око 200 књига, које су биле похрањене у стану Васиљевића а касније су поклоњене »Српској народној читаоници«.

Најревноснији чланови потајне организације били су: Тошо (Тодор) Илић, Младен Стојановић, и из Атентата познати Божидар Томић.

Из књига и биљежака које су заплијењене код Илића и Стојановића произлази, да је план за провођење једне потајне организације на средњим школама Босне и Херцеговине настао још почетком 1912, те да се већ тада намјеравало оживотворити друштвени орган под називом »Српска омладина«, али да су ближи модалитети како да се проведе сама организација придржани средњошколској конференцији, која се имала одржати у Сарајеву пригодом прославе 10тодишњице од постанка »Просвете«. Те околности сазнао је Тодор Илић, како се то види из једног писма које је код њега заплијењено, од неког ближе Hemoзнатог Љубомира Мијатовића, на једном свом путовању у Шабац.

Значајна су, за дух и тенденције тог потајног удружења, два састава, која су пронађена међу папирима Тодора Илића, као и различити догађаји о којима су опширније исказали катихета Марко Твртковић и професор Др. Атиф Хаџикадић са тузланске Више Гимназије, те јурист Алфонс Шолтис.

Један саставак Тодора Илића, без датума, обрађује и слави подвиге Јукића, Жерајића, Дојчића, Планиншћака, Принципа, и Чабриновића, као хероја југословенских. У њему се налазе сљедећа карактеристична мјеста: »Зар не осјећате, синови једне Југославије, да у крви лежи наш живот и да је атентат бог богова нације, јер он доказује да живи млада Босна, да живи елеменат којега притишће несносни

207