Nova Evropa

Организација је располагала различитим публицистичким органима. У Босни и Херцеговини оживотворена је у ту сврху »Српска Омладина«, коју су потписивали као власник Смајилага Чемаловић, а као редактор Ђорђе Пејановић. У Хрватској и Славонији заступали су те идеје часописи »Уједињење«, »Глас Југославије“, и »Вихор« (овај под редакцијом Драгутина Баришића): у Угарској: »Нови Србин« (под редакцијом Васе Стајића, у Панчеву); у Слове нији, и у крајевима које обитавају Словенци: „Препород«, »Глас Југа«; у Чешкој: »Вал« у Прагу; те, коначно, у Србији: »Препород«.

Одређена комисија, којој је стављено у дужност да испита заплијењени материјал, имала је прилике да разгледа више примјерака појединих часописа, па се овдје за илустрацију чињеница — како се горе скицирани програм публицистички објашњавао и пропагирао — износи неколико ставака из појединих саставака часописа »Српска омладина«, који је био врло раширен међу босанском омладином. Тако ту пише Б оривоје Јевтић, у једном чланку под насловом »Сарадња средњошколаца на народном покрету« (бр. 1): »Омладинци, чије су душе невине и бијеле, приступачни свим утјецајима, морају са собом извршити обрачун, обнову, ојачати и морално се оснажити. Њихов нацијонализам треба да се у потпуном српском смислу уздигне до вјеровања, а њихова увјерења морају бити чвршћа од камена. Одмах на почетку свог нацијоналног одгоја мора сваки бити са собом на чисту, да своје животне потребе сведе на најнижу мјеру, те да се приучи на патње и одрицања. Из редова тако васпитане омладине никнуће душе свијетле, попут жељеза чврсте, такове енергије која не познаје запрека. Гдје се ради о интересима свеукупног српскога народа, ишчезнуће ситни лични интереси као пјена, а плодови ће сазријети сами по себи..« У чланку Смајилбега Шарића, под насловом »Осман (Џикић) у будућности« (бр. 2), налазе се сљедеће карактеристичне ставке: »Србин се рађа у крви, живи и умире у крви. Дивно је носити име тог народа. Није без разлога данас код нас дотле дошло, да име „Хрват“ означује владиновца а име „Србин“ опозицијоналца, прво ропство, а друго слободу«... У истом броју налазимо у чланку М. Видаковића »На почетку дела«, сљедеће рефлексије: »Зла коб наших двају провинција (Босна и Херцеговина) поспјешила је преокрет у нашим душама, сломила их и разбудила је у дубини сваког појединца успавану енергију и огорчење за борбу, која је неопходно потребна у случају неизбјежног нападаја«. А о нацијоналној свијести каже се, уз остало: »У његову службу ставио се освијештени нараштај, који је створила данашња модерна, добро организована, културно и морално високо развијена Србија. Та је Србија на тај начин постала природним за све привлачним носиоцем српске нацијоналне мисли, вођом свих оних који траже своје мјесто под сунцем. Сви знатнији људи сурађују данас на великом дјелу уједињења, сви омладински списи означују — са незнатним разликама — мјеста која у главном расправљају с одушевљењем ове све до лудила привлачне мисли“. = Затим: »Омладина има већ своје истакнуте, идеално усавршене појединце: она је већ једном гестом, једним протестом, у два маха пружила јасан доказ, да ће се она и у будућности борити за своју нацију, за своје нацијоналне идеале, Она неће препустити унуцима у будућности да оживотворе и изврше нацијоналне проблеме, већ ће сама себи наметнути тај напор, па ће или

211