Nova Evropa

U Terezinu, nakon dvadeset godina.

Poznati engleski publicist i putopisac Lokart (Bruce Lockhar 1). u svojoj poslednjoj knjizi: »Topova ili masla&ć (>»Cuns or butter«) (vidi »Novu Evropu« za januar-februar, str. 51), opisao je — u trećem delu — svoju poselu Terezinu, tvrdjavi i tamnici u kojoj su bili zatočeni i u kojoj su umrli, za vreme Svetskoga Rata, mladi sarajevski atentatori: Princip, Čabrinović, i Grabež. Donosimo u sledećem, u opširnom izvodu, prevod ove glave iz Lokartove knjige, koja je zanimljiva i sama po sebi: a još više zato, što je to ujedno poslednji opis Terezina kakova su ga — uglavnom — mali i za sobom ostavili, posle svoje smrti, Princip i drugovi. Već nekoliko meseca nakon ove posete ušli su Nemci u sudetske krajeve Češkoslovačke, pa i u tvrdjavu Terezin. Ne znamo, da li je u njoj ostala tamnica; ali je pouzdano, da idući posetilac koji se interesuje za Sarajevski Atentat neće moći poneti iz nje iste ili slične utiske kao Lokart, pa je već stoga bilo potrebno prevesti ovaj opis, i za one koji se kod nas bave literaturom o »Sarajevu«.

Uredništvo.

·.. U Pragu sam se dosta i predosta mnaslušao i nagledao svadje izmedju Nemaca i Čeh4. Pre nego što ću poći otud, zadnjeg dana, poželeo sam da se vratim mu prijatnu prošlost i da ponesem sa sobom uspomenu ma divne česke predele, — da učinim još jedan poslednji izlet u unutrašnjost Češke. Već odavna, kroz godine, zainteresovao sam se bio gotovo smrino za Sarajevski Atentat, s kojim je otpočeo svetski sukob godine 1914. Bivao sam češće u Sarajevu i u Konopiščtu, češkom letnjikovcu nesrećnoga nadvojvode Franca Ferdinanda. Pa sam sada hteo da dopnunim svoje topografsko poznavanje Atentata ličnim pregledom Terezina, nekadašnje austrijske tvrdjave i vojne tamnice и Зеуетпој Češkoj, gde su bili wtammničeni Princip, Čabrinović, i Grabež, trojica mladih ubic4 N advojvode.

Danas je Terezin glavna vojna kaznijona Češkoslovačke. Ali je i nešto više nego kaznijona, ili tammica, — Terezin je ujedno važno vojno središte posred češke Mažinotove Linije. Da bih ga mogao posetiti, morao sam dobiti naročitu dozvolu češkoslovačkog Ministarstva Vojske. Sa tom dozvolom u ruci, dakle, seo sam m Jedan prvoklasan automobil, sa dva svoja prijatelja i sa jednim češkim profesorom, koji je pošao da mi pokaže i objasni sve tajne dvoraca i baroknih crkava kojima obiluju oni krajevi Češke. Ne sećam se da sam ikada doživeo tako divan mesec mart kao taj mart godine 1938 u Srednjoj Evropi, a — od svih čudesnih dan boga meseca taj zadnji dan moga boravika u Pragu kao da je bio ponajčudesniji.

217