Nova Evropa

Минхена на Русију; то је дакле »енглеско-француска и сјеверноамеричка штампа«, која је подигла била толику галаму да се Хитлер спрема преко Подкарпатске Русије на Украјину. »Изгледа« — рекао је дословно Стаљин — »као да је сва та чудна ларма имала за циљ нахушкати Совјетску Русију на Њемачку, окужити атмосферу, и провоцирати сукоб са Њемачком, и без за то видљивих разлога«. Цијели тај говор Стаљина на Конгресу Странке посвећен је био оптуживању Енглеске и Француске (а дјеломично и Америке). »Политика „неуплитања“ надахнута је тежњом« рекао је тада Стаљин —- »не да спријечи нападаче да врше свој лошти занат, нити да спријечи напримјер Јапан да се заплете у рат са Кином, или — још боље — са Совјетским Савезом, већ да допусти свим учесницима ... да ослабе и да се исцрпу узајамно, а затим —- да иступи на сцену са свјежим силама и да издиктира своје увјете (мира). И јетфино, и угодно!...«

Ако дамо праву важност горњим оптужбама Стаљина, онда ће нам постати разумљивије зашто преговори међу Великом Британијом и Русијом, које је отпочео Чембрлен послије 15. марта, иду тако полако и тешко. Нелповјерење оба партнера веома је дубоко; и с пуно разлога. Оба се партнера нису ни до данас дефинитивно одрекли наде, да ће један другог изманеврисати, да ће та евентуално увући у рат с Њемачком, а сам да остане пострани... На другој страни, није вјеројатно да би у догледно вријеме могло доћи доактивног споразума између Њемачке и Совјета. Русија данас није још толико јака, да би сама успјела помоћи Њемачкој доћи до заједничких граница (а смисао активног савеза могао би бити само на тој бази); она има данас чак и пуно интереса да између ње и Њемачке остану државе-тампони. Али, Русија, мислимо, неће примити никакове обавезе наспрам Пољске, ако Енглеска и Француска не пристану на склапање пуног војног савеза и нашироко заснованог економског уговора (поглавито у циљу финансирања завршетка индустријализације) са Русијом. У ствари, плаћају засада својом етзистенцијом и слободом само мале државе, док велесиле још увијек више маневрирају и пријете, више се спремају на преговоре нето на праву борбу. Зато улога и положај Русије и моту да остану овако дуго неопредијељени и нејасни.

Др. Анте Шилига.

241