Nova Evropa

Музички преглед. О нашој пучкој музици.

Такозване »смотре хрватске сељачке културе«, које се иницијативом организације »Сељачка Слога« — проводе у новије доба у свим хрватским крајевима, да би се нашем грађанству, поред народних обичаја и ношња, приказала и сеоска музика у оригиналном облику (»без нота и без зборовође«), као и такозвани »фестивали« народне музике и игара по осталим крајевима Југославије, докази су, да се и у нашем грађанству почело да признаје оправданост давне поруке нашег великог земљака, одтојем Талијана, шибенчанина Николе Томазеа, поруке: »Нека се клобук поклони капи.. « Па то намеће потребу, да се и стручно прикаже однос између наше сеоске, односно »ниже«, и наше грађанске, односно »више«, музичке културе. Ту је разлику дубље од свих наших и страних музиколога приказао један анониман сељак из Брштеника у Далмацији, кад је великом словенском мелографу, Чеху ЈЉудевиту Куби, добацио ону: »Ну, у граду секанта, а на селу пјева«. Јер, као што су сви огранци наше пучке културе резултат прилагођивања наслијеђених и пре узетих страних култура примијењених на особине и одлике наше расе, тако и наша пучка музика резултира из нашег географског положаја и наше историје, у вези са психичким одликама нашет пучанина.

Музичко-асимилаторску снагу сељака, дуж цијелог нашег етнографског подручја (од Горице у Италији, до Солуна, и од Суботице до Бара) карактерише онај познати случај, како је у предратној Србији један учитељ социјалист научио своје сељаке Марсељезу, па је ова послије пар година више сличила пучкој мелодији »Јечам жела Гружанка девојка« него француској и интернацијоналној химни слободе! При свем том, стоји да стране утјецаје може, и на први поглед, да уочи сваки музички лајик, ако напримјер упореди пучку музику из словеначких крајева са босанско-херцеговачким и србијанско-македонским мелодијама : ту одмах пада у очи, да су пучке мелодије из словеначких страна — већ по својим спољашњим карактеристикама — ближе западно-европској, а у овој претежно алпинској музикалности, док пучке мелодије из средишњег, источног, и јужног дијела Југославије знатно потејећају на оријенталне музичке системе, иако се — у опсегу споменутог етнографског подручја — нигдје не

342