Nova Evropa

od Rusije, te da zato treba da zaposedne део ruskog područja za svoje sve veće i veće stanovništvo. Citira Betman-Holvegovu pangermansku jurisprudenciju: »Nužda ne zna za zabrane«, i veli da su pangermani proglasili pravo JjačeSa. U ironiji govori kako Nemci, u smislu pangermanske ideje, po svojoj kulturi (prvenstvo u industriji i tehnici, dobri vojnici i organizatori, prvenstvo u nauci, školstvu, filozofiji. muzici, i umetnosti!) imaju pravo, štaviše i dužnost, da zavladaju svetom, da su oni Jedini pozvani da organizuju svet, da su oni — »Herrenvolk«. Pangermani veruju u materiju i silu, veli Masarik, a taj se njihov materijalizam baš slaže sa njihovom nacijonalnom i rasnom mistikom. Oni mrze Slovene, naročito Čehe i Poljake, i hoće da ih silom istrebe ili germanizuju. Masariku je pangermanski imperijalizam produženje starog rimsko-grčkogz antagonizma, antagonizma izmedju Zapada i Istoka, izmedju Evrope i Azije, nesamo u nacijonalnom već i u kulturnom smislu. Za njega planovi pangermanski i sam pangermanizam imaju uski nacijonalan i šovinistički karakter. Prusko-Nemačka i Austro-Ugarska, ta dva carstva proizašla iz srednjevekovnog »rimskog impeTija nemačkog naroda«, ujedinile su se da osvoje stari svet; a tome se opire Zapad, zapadna kultura. »Novi Svet se digao na američkom kontinentu, i zato misao Pruskog Carstva nije u saglasnosti sa današnjim prilikama, — ona je zastarela i preživela se. Sredovečno carstvo bilo je velik pokušaj, da se ujedini celo poznato čovečanstvo u fteokraciji; pangermani se diče, da oni nastavljaju sredovečnu misao, ali su njihovi ciljevi niži i uži, budući da su nemačko-nacijonalni i osobito ekonomski, u potpuno materijalističkom smislu ekonomski. Uza svu svoju veličinu, misao svenemačkog svetovnog Sospodstva jeste uska i mala. Nasuprot ovom pangermanskom programu organizacije Srednje Evrope iznosi Masarik program Saveznik4, kako su ga oni izneli 10. januara 1917, u noti predsedniku Vilzonu. Taj program je, kaže Masarik, demokratska organizacija Evrope i čovečanstva, budući da Saveznici priznaju pravo naroda na samoodredjenje, te u ime humanosti brane Evropu od pruskog militarizma, obećavajući slobodu malim narodima (Poljacima, Čehoslovacima, Južnim Slovenima). Oni zajamčuju malim narodima i slobodan ekonomski razvoj; medjunarodni ugo-"

Ž