Nova Evropa

За ову песму Љермонтов је био кажњен прогонством на Кавказ, које је тешко подносио. Уз то је још осећао да му недостаје и унутрашња слобода, јер су његовом душом господариле страсти које није могао савладати. Отуда стална чежња за слободом, која је надахнула његове најбоље песме: он би да побегне од стварности живота у вечити сан, испуњен дивним песничким сликама; али се то не даје остварити, те он све чешће машта о смрти, која би га ослободила патње и тешкоћа живота.

У борби против руског режима, Љермонтов је одвајао сам режим од Русије и руског народа: у песми »Отаџбина«, он изражава своје дивљење пред величанственом природом Русије, пред огромним простором њезиних равница, безграничним њезиним прашумама, њезиним рекама, које се разливају као море; он исказује и своју љубав према руском сељаку, своје саучешће за његову беду и његове радости; он је поносан и дичи се руском славом и ратним успесима руског народа. То се најбоље огледа из његова односа према Наполеону; као романтик и бајронист, он је гајио култ Наполеона, али чим дође до Наполеонова сукоба са Русијом, песник је против француског императора. Нарочито су чувене његове песме »Бородино« (коју сваки Рус зна напамет), и »Два дива«. Кад се тиче славе Русије, Љермонтов је спреман да пружи руку чак и царевима! У својој песми »Спор«, Љермонтов, једини од свих руских великих песника, машта о освајањима, и то читавог ближег Истока (Кавказа, Перзије, Палестине, до Арабије и Египта укључно), наглашујући руску мисију, да унесе нову културу и да нов живот успаваним народима ових старих културних огњишта.

ЈЉермонтов је један од најсјајнијих, и то несамо у руској књижевности, песника природе. Истина, он се ретко одушевљава за руске пејзаже; али је ненадмашан у сликању дивљих лепота Кавказа: његових снежних врхова, сурових кланаца, стрмих стена, бујних река и потока. Он воли и кавкаско становништво, примитивно и дивље, сиромашно, али ратоборно и испуњено неукротивом жељом за слободом и независношћу. Пуно његових лирских песама, готово сви епоси, и роман: »Јунак нашег доба«, имају као позорницу Кавказ, одигравајући се у оквиру кавкаског пејзажа, усред кавкаских планинаца, или бар у блиском додиру с њима.

45