Nova Evropa

Највеће и најутицајније дело Љермонтовљево јесте роман: »Јунак нашег доба«. Познато је, да је Пушкин први открио тип »сувишног човека« и објаснио његову појаву. Одгој у западној култури одвојио је руског интелектуалца од традицијоналног народног живота, а живот на рачун зноја безбројних робова ослабио му је вољу и способност за напор и рад. Такав човек, дакле, може да европски мисли, да лепо говори; али није у стању да се активно и успешно бори за своје нове идеале. Незадовољан околином и сам собом, осећајући да је сувишан у животу, он ипак некако животари, тражећи разоноде против досаде и празнине душе у сталном скитању, у промени места и људи. ЈБермонтов није био задовољан оваквим објашњењем, већ је своме Печорину дао сва могућа савршенства: челичну вољу, хладну и дрску храброст, снажан ум, одлично познавање људи, језик оштар као бријач, песничку душу, ватреност осећаја, и лепу спољашност, тако да човек толико обдарен очигледно не може бити сам крив ако лудо троши своје време и своје снаге на пролазне љубавне пустоловине, на опасне авантуре у друштву са кријумчарима, на бесциљно титрање смрћу у борби са полуделим од пијанства казаком, на исмевање и убијање у двобоју ништавног и потпуно безвредног Грушницког. Ко је дакле кривр —: читаоци су већ решили, да је томе криво друштво, које није дорасло Печоринима, и режим, који им спречава слободу акције, иако сам Љермонтов, оштро нападајући друштво, обазриво не казује ништа о режиму. Још Херцен је, у свом роману: »Ко је кривг«, одлучно бацио био кривицу за појаву »сувишних« људи на политичке и друштвене прилике у Русији; за њим је пошао Тургењев, који је томе типу посветио већи део свог стваралачког дара. И за Љермонтова, ови су људи елита Руске интелигенције, најбољи људи Русије; он им додељује изванредне особине и јавно са њима симпатише, а њихову бесплодност и јаловост објашњава руским приликама. Биле су потребне сва трезност мисли Гончарова и сва оштрина критичног ума Салтикова-Шћедрина, да се ствари ставе на своје место, те да се покаже да је главна мана сувишних људи ипак слабост воље и неспособност за рад и истрајност у послу, — проклетство одгоја сред опће лености и доколице, без навике на свакодневни рад.

Др. Владимир Розов.

47.