Nova Evropa

jer — kaže — »stari srebrnjaci iz godine 1789, kao što su „jednakost', „sloboda, i ,demokratija”, toliko su već izlizani i isprebijani po zborištima za poslednjih stoipedeset godin4 da je s njihova lica iščezao lik i natpis uokolo, pa je krajnje vreme da se iskuju novi«. On prigovara nacrtu Deklaracije troje: 1) red kojim su tačke iznesene, tražeći da prvo dodju osnovna načela, a sitnije stvari, administrativne ili pravne prirode, da idu uzgred ili da služe tek za ilustraciju; 2) nedovoljno isticanje slobode savesti, zbora i dogovora, ı štampe; i 3) izostajanje važnog problema manjin4, te ostavljanje većini da odredjuje sama šta su a šta nisu čovekova prava. Ovo zadnje mu se čini ponajvažnijom omaškom. — Idući govornik, Viljem Homs (Holmes) ističe potrebu, da u ovakoj diskusiji uzmu učešća najbolji umovi, da bi se što bolje privukla pažnja mladih naraštaja koji će — nakon pobede imati da obnove Evropu i stvore nove oblike. Kao socijalist i sledbenik svog užeg zemljaka Pena (Thomas Paine, iz Norfolka), koji je pre sto godin4 napisao svoja čuvena »Prava Čoveka« i delovao u njihovu smislu i u Evropi i u Americi, Homs citira Penovu reč: »Svet Je moja domovina. a ljudi svi i svuda moja su braća«, pa misli da će se u tom okviru svi narodi lako naći na okupu, da bi obezbedili i održali stalan mir. Istu osnovu za načela o Pravima Čoveka predlaže i predsednik Britanskog Udruženja Gregori (Sir Richard Gregory) Ossvako ljudsko biće gradjanin je sveta«); ali dodaje, da uz prava idu i dužnosti: »Smisao savremenoga društva za odgovornost naspram ljudskog roda kao celine«, pa tumači: »U primitivnim zajednicama, ovaj smisao obuhvata samo članove krvnog9a srodstva, ili one koji spadaju zajedno po mestu prebivanja, te su bliže vezani jedni s drugčima,... ali kad se suprotna verovanja i suprotne svrhe budu stopili u jedan cilj, isti smisao proširiće se i obuhvatiće sve ljude dobre volje, kod kojih dostojanstvo čoveka kao jedinice prevazilazi rasne i političke granice«... Ove »odgSovornosti«, dužnosti pored prava čoveka, ističe Još Jače sveštenik Karter (Rev. Henry Carter), jedan od prvaka Metodista u Londonu: on traži, pored toga, da se u Deklaraciji jasnije naglasi ljudsko društvo nego čovek kao pojedinac, i — naročito — da se i društvo i pojedinac, sa svim svojim pravima i dužnostima, postave na moralnu osnovicu, a »oVva

104