Nova Evropa

Другим ријечима, из ове етапе испаштања има Европа да ускрсне морално, духовно, социјално, етички, естетски, обновљена, измијењена, преображена. Није зато случајност, до се вођи народа и држава обраћају — посред материјалне и грубе силе с којом располажу — првацима религија, цркава, духовним представницима свијета. Наступа вријеме, ако није већ наступило, када ће европски човјек, да би остварио до краја своје право, морати замијенити претјерани фантастични романтицизам Марксова »Капитала«, апстрактну алгебру Љењина, поетске сање Мусолинијеве »Доктрине Фашизма«, противурјечни и неодређени мистицизам »Моје Борбе«, са једном књигом која произилази из вјечне стварности човјекова бића, са књигом која ће бити слична или равна Библији. Вратићемо се учитељима као што су Конфучије, Платон, Аристотел, Августин. Тада ће свима бити јасно, да је ипак једна нова Европа била рођена иза Свјетског Рата, и да су наши оци знали шта су радили кад су са трошних палача застарјелих царстава скидали и рушили амблеме туђег господства и несавремене власти. Наша генерација има да из анархије, у коју смо упали иза Свјетскога Рата, изгради једно друштво уразумљено и узакоњено у хармонији, које ће умјети да на рушевинама лажних идеологија, старих и нових, оствари потпуна човјека.

Европа иде усусрет данима коначног обрачуна. Сутра, прекосутра, на прољеће, у љето, или на јесен, можда и касније, одиграће се поуздано посљедњи чин дводеценијске драме. Потребно је бити присебан и присутан. Земља и народ морају бити зближени и шљубљени у једној нераздвојној заједници са својим вођством и са својом интелигенцијом, јер треба знати и бити свјестан, шта се брани и од кога се брани, да би и свијест човјечанства, кад се једног дана буде изјаснила у облику историјског суда, била јасна и знала, шта се све одиграло и збило покрај нас и посред нас. Треба све жртвовати и подредити да би се ова сагласност остварила до крајњих граница могућности, јер само тако мали народ оствариће и извести »чудо« свог опстанка, смисао свог одр-

жања и мисију свог присуства у универзалној свијести Европе и човјечанства.

Богдан Радица.

113